�����
Na beogradskim fakultetima narednih godina će se, zbog pooštravanja režima studiranja, osetno smanjiti broj studenata.
�����
Prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, a u skladu sa principima Bolonjske deklaracije, pravo da se školuju o trošku države imaće samo najbolji studenti. Takođe, studenti više neće "juriti" uslov za upis u narednu godinu, a ispit će moći da polažu najviše tri puta. Studentske organizacije zameraju da se fakulteti sporo reformišu i da obim gradiva nije smanjen.
�����
Na Fakultetu organizacionih nauka u proseku se studira šest godina, ali za oko 800 redovnih studenata to nije bilo dovoljno da dobiju i diplomu.
�����
Na nivou Beogradskog univerziteta, taj prosek je čak veći od osam godina. Kako bi se smanjio broj "večitih studenata", prema novom zakonskom rešenju, studenti će morati ubrzano da polože zaostale ispite.
�����
"Svi oni kojima je istekao apsolventski staž su u obavezi da do 30. septembra završe fakultet ili će morati da pređu na nov nastavni plan i program. To znači da će dobiti od 4 do 7 novih predmeta", rekao je za B92 Milan Martić, prodekan FON-a.
�����
Profesor Sima Avramović, koji je učestvovao u pripremi Zakona, kaže da je problem večitih studenata konstantan problem i da nikome zakonom ne možete zabraniti da studira. Ipak, on navodi da od sada studenti više neće moći da prenose ispite u narednu godinu.
�����
"Verovatno će dođi do neke prirodne selekcije onih koji neće moći da izdrže taj tempo, trči se sada jedna mnogo teža trka nego što je to bio slučaj i ohrabrujuće je što je to dosta studenata shvatilo. Već posle januarskog roka, možemo videti veliki broj izuzetno vrednih studenata, koji su napravili sjajan rezultat", kaže Avramović.
�����
Gostujući u Vestima u 10 na TV B92, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević izjavio je da je Zakon o visokom obrazovanju dobar i u skladu sa zakonima u Evropskoj uniji.
�����
On kaže da je stari sistem školovanja dozvoljavao studentima dugogodišnje studiranje i da je to, između ostalog, bio jedan od razloga za raspad sistema.
�����
"Nema uslovnog upisa. Kad vi kažete da neko treba nešto uslovno da upiše, to znači da ste vi već priznali da plan koji ste napravili ne valja, da je predimenzionisan i da to ne može da se uradi u tom roku", kaže on.
�����
"Uslovni upis kao kategorija i pojam ne postoje nigde, nego gradivo treba da bude tačno onoliko koliko studenti mogu da savladaju za taj period i koji je u skladu s tim uzrastom i znanjem. Studenti moraju da rade malo drugačije", kaže on.
�����
Studentske organizacije napominju da zakon ne bi bio problem da se reforma na fakultetima sprovela do kraja. Umesto smanjenja obima gradiva, fakulteti su samo podelili velike ispite.
�����
"Da li je realno da jedan student završi za godinu dana obim gradiva za koji je ranije prosečno bilo potrebno 2 i po do 3 godine? Studenti koji su sada prva godina, uglavnom su uslovljeni da očiste godinu", kaže Nemanja Stamenčić iz Studentske unije Srbije.
�����
"To znači da će jako malo studenata upisati godinu - oni koji su natprosečni, a ostali padaju na samofinansiranje", kaže on.
�����
Na FON-u očekuju da će se za dve godine prosek studiranja smanjiti sa šest na četiri do pet godina.