 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
arhiva Neuspeh genetskog modifikovanja? 
Ekološka organizacija Prijatelji Zemlje pokrenula je još jednu kampanju s tvrdnjom da u poslednjih 10 godina velike svetske firme specijalizovane za biotehnologije nisu uspele dokažu prednosti genetski izmenjenih organizama (GIO) i da ih nametnu na svetskom tržištu. Štaviše, Prijatelji Zemlje u svom podrobnom izveštaju, pod nazivom "Genetski modifikovane vrste, decenija neuspeha", predstavljenom u Kuala Lumpuru u okviru konferencije Ujedinjenih Nacija o biodiverzitetu i zaštiti prirodnih resursa, tvrde da čak ni jedan od ciljeva tih firmi nije ostvaren. Podsećanja radi, prema izjavama predstavnika biotehnoloških firmi, najvecha prednost GIO trebalo bi da bude poboljšanje kvaliteta, smanjenje cena prehrambenih proizvoda i vechi prinosi raznih kultura, što bi moglo da iskoreni glad u najsiromašnijim zemljama. Pri tome, kako je tvrdjeno, nove sorte su stvarane tako da su potpuno bezopasne i za ljude i za prirodu. Sada su, medjutim, sve te tvrdnje u velikoj meri osporene ili je dokazano da su potpuno pogrešne. Kao prvo, zna se da ni jedan od proizvodjača genetski izmenjenih sorti nije u stanju da garantuje da one nisu opasne za ljude. U prilog protiv genetske modifikacije ide sve duži spisak prehrambenih proizvoda, poput kukuruza Starling, koji su zbog genetske modifikacije i svoje štetnosti zabranjene za ljudsku upotrebu. Pretpostavka da će cene biti manje, takodje se pokazala kao neosnovana jer nijedan od komercijalizovanih prehrambenih proizvoda nije jeftiniji ni bolji od svog "prirodnog" pandana, jer sorte GIO najčešće zahtevaju veće količine pesticida nego "izvorne" vrste, što poskupljuje njihovu proizvodnju. Dokaz da genetski izmenjeni organizimi nisu u stanju da "nahrane" siromašne zemlje je Argentina, drugi svetski proizvodjač GIO, gde postoji više miliona neuhranjenih, a mnoge siromašne zemlje odbile su pomoć Sjedinjenih Država u hrani na bazi GIO. Staniša Krsmanović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 5
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 5