Najbolje priče našeg nobelovca prvi put tematski raspoređene.
U Pričama o gradovima nailazimo na mnoštvo ljudskih sudbina. Gradovi Andrićevim junacima pružaju šansu da budu ono što hoće, da zbace stari identitet zavičaja i izaberu masku i kostim u kojima žele da zaigraju na ogromnoj gradskoj pozornici.
Rim, Aden, Trst, Tržič, Beč, Bukurešt, Tulon, Pariz, Sintra, Lisabon, Rio de Žaneiro, Cejlon samo su neke od gradskih struktura čiji se urbani pejzaži smenjuju u Andrićevim pričama o gradovima. Pisac predstavlja grad kao čarobni usev, koji se hvata ukoštac sa prirodom krčeći šume, polja i pobrđa i osvajajaući prostor. Pri susretu čoveka i grada, uz mnogo scenske teatralnosti, dešava se satrepet ili sudar, igra u kojoj se živa i neživa struktura međusobno razotkrivaju i u kojoj uvek samo jedna pobeđuje. Svakog došljaka pri ulasku u grad, poput Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čeka ista utakmica odmeravanja snaga i životna linija koja vodi od uzleta i carevanja, preko očaranosti i razočaranosti, do poniženja i pada.