Kada neko voli svoj poziv i voli one zbog kojih je taj poziv odabrao, a uloži trud i znanje, onda ni rezultati ne mogu da izostanu. Učiteljica Jelena Babić u Osnovnoj školi „Milić Rakić Mirko” u Prokuplju, pored zasluga, imala je i sreću da taj njen trud primete prvo roditelji njenih učenika, a potom i Udruženje „Živojin Mišić” iz Novog Beograda koje joj je dodelilo jedno od 10 najboljih odličja „Najbolji edukator Srbije” za 2018. godinu.
U obrazloženju nagrade Udruženje „Živojin Mišić” je navelo:
Trinaest godina radi u nepodeljenoj školi. Svaki radni dan za nju je novi izazov. Veliki je zaljubljenik u svoj posao. Školskim prostorijama, sa svojim učenicima, udahnula je život (etno učionica, edukativni panoi, didaktička sredstva…) Učenicima je obezbedila inovativna sredstva: digitalnu učionicu, belu tablu, kompjuter, štampač, harmoniku, metalofone…
Veoma je kreativna, pozitivna, inovativna, motivisana za rad, neguje kolektivni duh i saradnju, timski je igrač, voli da istražuje, rado se odaziva izazovima, uporna je i uvek nasmejana. Kod učenika razvija empatiju i humanost.
Koristi IKT u nastavi. Nastavu realizuje u vidu tematskih dana, radionica, javnih i oglednih časova putem ambijentalne i projektne nastave. To je način da učenici napreduju u skladu sa svojim mogućnostima. Uz njen podsticaj učestvuju na mnogim konkursima i takmičenjima i ostvaruju zapažene rezultate. Organizuje im izlete i posete. Saradjuje sa kolegama iz drugih seoskih i gradskih škola. Njena škola je škola po meri dece, ali i njihovih roditelja, koji su aktivno uključeni u rad. Zahvalnost su joj iskazali tako što su je, zajedno sa meštanima sela, kandidovali za Svetosavsku povelju grada.
Bila je učesnik međunarodnog festivala KREF i medjunarodnih projekata Noć sa Andersenom, Čitalići (školski koordinator) i AMIFN koji je u toku.
Autor je bloga, fb stranice i grupe za roditelje. Pored elektronskog časopisa, formirala je samoinicijativno biblioteku u školi koju koriste i učenici i roditelji.
Njeni časovi, kao primeri dobre prakse, objavljeni su u zbornicima: Čas za ugled 2, 3 i 4, Digitalni čas, Zbornik radova UGU „Pokrenimo se”, Zbornik radova SURS-a...
U skladu sa svojim literarnim talentom, učiteljica Jelena je na svom blogu https://uciteljicajelenababic.wordpress.com O svojim utiscima posle prijema ove nagrade napisala:
Бити учитељ значи имати велико срце. Бити учитељ значи бити предан своме послу, бити насмејан, искрен, ведрог духа, бити дете у души. Бити учитељ значи бити кормилар брода на путу образовања, волети свој позив и препустити се његовим чарима.
Јер… учитељски позив је чаролија, а учитељи народ посебан.
Овој дивној чаролији препустила сам се пре више од тринаест година. Уживала сам и уживам у сваком дану проведеном у сеоској школи надомак Прокупља, малог града на југу Србије.
Смештена на обали потока, под планином Јастребац, моја школа просто инспирише да се уради нешто ново, нешто необично.
Када сам тог давног септембра крочила у ходник белих зидова знала сам да ће та школица постати мој други дом, место на коме ћу изградити себе као учитеља и стварати своју чаролију.
Није важно да ли радим са три или са тридесет и три ученика, себе дајем максимално. Трудим се да мојим малим ђацима пружим све што имају деца у градским школама. Трудим се и - успевамо у томе. Пронашли смо се - они и ја. Они, жељни знања и учења, откривања света на нове начине, ја лудо-креативна, жељна авантуре кроз образовање, жељна да им на што оригиналнији, што занимљивији и креативнији начин приближим наставне садржаје.
И тако…
Неко је препознао нашу љубав према школи, упловио у нашу бајку и као награда за наше међусобно поштовање и залагање стигло је и ово признање- титула најбољег едукатора Србије.
Ово није само признање, ово је доказ да свој посао радим баш онако како треба, ово је доказ да неко верује у мене и моје едукативне способности, ово је доказ да неко цени и признаје мој рад.
И није ово само моје признање. Ово је признање свих оних који су били уз мене, свих оних који су препознали квалитет мог рада, признање мојих ученика, њихових родитеља, моје породице, пријатеља…
И зато хвала свима који су били уз мене.
Велико хвала Удружењу на указаној части.
Почаствована сам и поносна што сам део ове дивне породице.
Хвала још једном.
Gde bi nam bio kraj da ima više ovakvih učiteljica i ljudi okupljenih u ovakvim udruženjima kojima je briga o napretku dece i onima koji imaju moć da ih izvedu na pravi put i učine ih stabilnim i velikim ljudima, glavna vodilja.