Ranih osamdesetih, doktori Barry Marshall i Robin Waren iz Australije,
otkrili su u stomačnoj sredini pacijenata sa hroničnim gastritisom i
peptickim ulkusom, bičastu, spiralno oblikovanu bakteriju, koja se
održava u životu, u neprijatnoj sredini stomaka i dudenuma,
skrivajući se u sluzi i neutrališući stomačnu kiselinu u svom
lokalnom okruženju. Umesto prepisivanja mleka za redukovanje
stomačne kiseline, otada se uspešno koriste antibiotici u tretmanu
čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Položaj bakterije Helicobacter pylori u mukozi želuca i creva
Šta je Helicobacter pylori
Helicobacter pylori je spiralno oblikovana bakterija koja živi u
želucu, duodenumu i crevima i ima jedinstven način adaptacije u surovom okruženju stomaka.
Unutrašnjost stomaka je svakog dana okupana sa pola galona
želudačnog soka, sačinjenim od digestivnih enzima
i hlorovodonične kiseline, koji se spremno mogu nositi sa
mikroorganizmima unetim kroz hranu. Bakterije, virusi i jučerašnja
šnicla za večeru, zajedno se kupaju u ovoj smtronosnoj hemikaliji.
Bilo je uvreženo mišljenje da stomak ne sadrži bakterije i da je to
sterilna sredina, ali je Helicobacter pylori promenio to mišljenje.
Stomak je zaštićen od svog sopstvenog soka debelim slojem sluzi koja
pokriva stomačnu duplju. Helicobacter pylori je našla svoju šansu,
živeći baš u toj sluzi, u tom okruženju. Jednom kada se
Helicobacter pylori smesti u sluzi unutrasnje duplje stomaka, ona je u stanju
da se enzimima koje poseduje, a koji se zovu ureaza, bori protiv stomačne kiseline, koja dopire do nje.
Ureaza pretvara ureu, kojom je
stomak obilno snabdeven, od pljuvačke i želudačnog soka, u
bikarbonat i amonijak, koje su jake baze. Ovo stvara hemijski oblak
neutralizovane kiseline oko Helicobacter pylori, štiteći je od
stomačne kiseline.
Slika 1. - Veza izmedju inficiranosti bakterijom Helicobacter pylori i oboljenjima intestinalnog trakta
Hemijska reakcija hidrolize uree (urea se razlaže na
amonijak i karbon dioksid) je prikazana u sledećoj jednačini, koja je veoma važna za dijagnozu Helicobacter pylori, putem TESTA DISANJA:
C=O(NH2)2+H+2H2O....ureaza....HCO3- +2(NH4+)
Druga odbrana koju Helicobacter pylori ima leži u činjenici da
prirodni odbrambeni mehanizam tela ne može da dosegne bakterije koje
se nalaze u sluzi stomačne duplje. Imuni sistem će odgovoriti na
infekciju Helicobacter pylori slanjem belih krvnih zrnaca, ubica T ćelija i
ostalih agenata, posrednika za borbu protiv infekcije. Medjutim sav
ovaj potencijal ne može da ugrozi Helicobacter pylori, jer odbrambene ćelije našeg organizma ne mogu lako da prodju kroz sluz stomačne duplje. Tamo gde su poslate ne mogu da stignu, a imuno odgovor tela raste šaljući i dalje iste odbrambene ćelije.
Polimorfi umiru i rasipaju svoje destruktivne komponente (superoksidne radikale) po ćelijama stomačne duplje. Telo tada šalje ekstra hranljive materije da pojača bela krvna zrnca, ali na taj način se samo povećava broj umrlih leukocita. Posle nekoliko dana, na takvoj zalihi umrlih
polimorfa, Helicobacter pylori može da izgradi čir na želucu (grizlicu).
Nije sasvim pouzdano da je Helicobacter pylori direktni uzročnik čir na želucu, ali
je sasvim sigurno da proizvodi upalu stomačne duplje.
Slika 2. - Rasprostranjenost infekcije bakterijom Helicobacter pylori u svetu
Mnoga istraživanja su pokazala da se Helicobacter pylori unosi u
organizam oralno ili putem unošenja hrane ili vode zagadjene fekalnim
materijama.
Naravno, postoji mogućnost za prenos Helicobacter pylori
i kapljičnim putem, prenošenjem iz stomaka do usta zaraženog
pacijenta.
Uostalom, ma kako bila uneta i ma kako uticala na stvaranje čira na želucu i duodenumu, Helicobacter pylori je naterala mnoge lekare da dobro razmisle pre nego što izgovore nekada omiljenu tvrdnju da je "grizlica bolest glave, a ne stomaka", odnosno da se čir stvara "na nervnoj bazi".