 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- FiziÄka hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - graÄevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - maÅ”instvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voÄarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - Å”umarstvo
Ukupno Älanova: 9112 Najnovi Älan: uros:dd Najnoviji tekstovi:    |
31. oktobar. 2005. AH, TAJ HOLESTEROL ! 
Holesterol je materija sliÄna masti i sastavni je dio svake Äelije u ljudskom telu. Izuzetno je važan za Äoveka jer je potreban za sintezu vitamina D, neophodan je za apsorpciju masnih kiselina iz tankog creva, a bez njega nemoguÄa sinteza polnih hormona. Holesterol u krvi potiÄe iz dva izvora: iz jetre gde se stvara (endogeni) i iz hrane (egzogeni). Analize govore da gotovo pola stanovniÅ”tva razvijenih zemalja sveta ima poviÅ”eni holesterol u krvi Å”to ujedno znaÄi visoku verovatnoÄu obolenja od srÄanih bolesti, koje danas Äine 50% uzroka svih smrti. MeÄutim, visoki krvni holesterol ne prouzrokuje nikakve simptome i znakove, pa je jedini naÄin da se otkrije testiranje krvi. Holesterol i trigliceridi noÅ”eni belanÄevinama kao lipoproteini cirkuliÅ”u krvlju. Glavni tipovi lipoproteina su: LDL holesterol ili "loÅ”" holesterol koji prenosi holesterol kroz telo do mesta gde se ili skladiÅ”ti (taloži u zidovima arterija) ili se koristi za obnovu Äelijske membrane i HDL holesterol, "ÄistaÄ" viÅ”ka holesterola iz tela ili "dobar" holesterol. Nizak nivo LDL holesterola i visok nivo HDL holesterola smatraju se poželjnim, dok se visoki LDL i niski HDL smatraju riziÄnim za nastanak naslaga na arterijama i pojavu ateroskleroze. Dva glavna Äinioca koji dovode do poveÄanja LDL holesterola su: nasleÄe i ishrana bogata mastima. UveÄana telesna težina i fiziÄka neaktivnost su faktori koji doprinose poveÄanom nivou LDL u krvi. Poželjan nivo holesterola Redovno testiranje je jedini naÄin da se otkrije visoki holesterol u krvi dovoljno rano. PreporuÄuje se testiranje na ukupni i HDL holestrol i trigliceride. Vrednost LDL može se izraÄunati od prethodne tri vriednosti. Nije dovoljno samo merenje ukupnog holesterola jer on može može imati normalnu vrednost, dok s druge strane može biti nizak HDL ili poveÄan LDL pa rizik od srÄane bolesti postoji. Poželjna visina holesterola varira u zavisnosti od godina, pola, porodiÄne anamneze i opÅ”teg zdravstvenog stanja. Nema magiÄnog broja koji odvaja rizik od sigurnosti. Poželjne vrednosti su: - ukupni holesterol: ispod 5,2 mmol/L; - ukupni trigliceridi: ispod 1,8 mmol/L za muÅ”karce, ispod 1,5 mmol/L za žene; - HDL holesterol: iznad 1,4 mmol/L za muÅ”karce, iznad 1,7 mmol/L za žene; - LDL holesterol: ispod 3,9 mmol/L (Izvor: D. ÄvoriÅ”Äec i A. StavljeniÄ-Rukavina). Osnovni test poželjno je uÄiniti u 20-tim godinama a zatim svake 3 - 5 godine. Poželjan nivo holesterola smanjuje rizik od srÄanih bolesti. Da bi se to ostvarilo potrebno je negovati odreÄeni životni stil koji se sastoji od zdrave ishrane, fiziÄkih aktivnosti i nepuÅ”enja. ZDRAVA ISHRANA Pravilna ishrana sastoji se uglavnom od smanjenja unosa zasiÄenih masti. Potrebno je ograniÄiti masti na 30% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. ZasiÄene masti ne bi trebalo da budu zastupljene viÅ”e od 10% ukupnog kalorijskog unosa. Ovakva ishrana održava LDL u krvi na niskom nivou ili spreÄava njegov porast. To se najjednostavnije postiže zamenom punomasnih mleÄnih proizvoda proizvodima sa smanjenim ili vrlo niskim mastima, zamenom masnog mesa mrÅ”avim, uklanjanjem vidljivih masti iz crvenog mesa i svinjetine kao i uklanjanjem kože (i masti neposredno ispod nje) na pileÄem mesu. Poželjno je prilagoditi naÄine pripreme hrane (prženje i peÄenje u rerni u masti zameniti peÄenjem na grilu bez dodatka masnoÄe, dinstanjem na vodi ili na malo ulja, kuvanjem u vodi ili na pari). Samo povremeno mogu se jesti poslastice i tzv. fast food. Korisno je zameniti maslac nezasiÄenim margarinom kao i masti životinjskog porekla nezasiÄenim uljem za kuvanje. Riba, posebno "masna" iz hladnih mora sadrži velike koliÄine jedinstvene viÅ”estruko nezasiÄene masti poznate kao "omega 3" koja smanjuje rizik od srÄanih bolesti snižavanjem triglicerida. Riba i druga morska hrana jednom nedeljno ili ÄeÅ”Äe povezuje se sa znaÄajnim smanjenjem rizika od srÄanih bolesti. Iako voÄe i povrÄe (ukljuÄujuÄi mahunarke kao Å”to su soja, sojini proizvodi, graÅ”ak, boranija, pasulj i soÄivo) nema znaÄajniji uticaj na smanjenje LDL, ove grupe namirnica sadrže antioksidante koji mogu zaÅ”titi LDL od oksidacije. Oksidacija je proces stvaranja slobodnih radikala koji oÅ”teÄuju Äelije zamenom izgubljenih elektrona. Oksidacija prouzrokuje promene na masnim kiselinama i LDL holesterolu. Ove promene omoguÄavaju Äelijama krvnih sudova da apsorbuju masne kiseline i LDL holesterol dovodeÄi do izgradnje naslaga i suženja arterija. Antioksidanti spreÄavaju holesterol da oÅ”teÄuje arterije tako Å”to neutraliÅ”u slobodne radikale "poklanjajuÄi" im potrebne elektrone. To su vitamini C, E i beta karotin. Neophodno je jesti hranu bogatu vlaknima. Vlaknasta hrana je vrlo važna jer snižava ukupni holesterol. To se naroÄito odnosi na vlakna rastopiva u vodi, koja se nalaze u braÅ”nu, pasulju, graÅ”ku, tamnom pirinÄu, zrnima zobi, jeÄmu, limunskom voÄu, jagodama i jabukama. Treba unosti sojine proizvode jer sojini sastojci izoflavoni deluju sliÄno ljudskim hormonima koji reguliÅ”u nivo holesterola, tako da koriÅ”Äenje soje redukuje ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceride, a poveÄava HDL holesterol. Na deklaraciji nekih namirnica može se zapaziti oznaka "bez holesterola" Å”to znaÄi da se radi o biljnom ulju (samo namirnice životinjskog porekla sadrže holesterol). To ne znaÄi da takva namirnica nema zasiÄenih masti. Mnoga ulja imaju jednostruko i viÅ”estruko nezasiÄene masti za koje se veruje da imaju "prijateljski" odnos prema srcu. To se posbno odnosi na jednostruko nezasiÄene masti. Takva ulja su maslinovo i suncokretovo. Ako pijete alkohol, pijte umereno. Umereno konzumiranje alkohola može poveÄati nivo HDL kolesterola, Å”to znaÄi da umanjuje rizik od srÄane bolesti. OgraniÄenje se odnosi na 1 do 2 piÄa dnevno. Ako ne pijete nemojte ni da poÄinjete, ali nemojte da pijete ni ako imate poviÅ”ene trigliceride. Vežbajte! Prekomerna telesna težina doprinosi visokom holesterolu. Gubitkom telesne težine možete smanjiti holesterol. Evo nekoliko preporuka kako Äete vežbanje uÄiniti poželjnijim. - Napravite sopstveni program vežbanja da smanjite telesnu težinu: Izaberite aerobnu aktivnost. UkljuÄite se u aktivnosti kao Å”to su brzo hodanje, plivanje, džoging, vožnja biciklom, Å”etnja u prirodi i sl. - Odredite vreme i uÄestalost vežbanja: Postepeno vežbajte oko 30 do 45 minuta barem tri puta nedeljno. Ako imate prekomernu telesnu težinu ili ste neaktivni duže vreme poveÄavajte aktivnost postepeno kroz nekoliko meseci. Å to je veÄa aktivnost, veÄi je gubitak težine. - "Srodite" se sa svojim programom vežbanja: Vežbajte redovito u isto vreme. Neka vam vežbanje bude zabavno, jer ako nije zabavno, neÄete oseÄati potrebu da vežbate redovito. Vežbajte u druÅ”tvu odnosno u grupi ili preduzmite druge aktivnosti koje Äe vas održati aktivnim. Ne puÅ”ite! Ako puÅ”ite, prestanite. Ako ne puÅ”ite, nemojte ni da poÄinjete. PuÅ”enje oÅ”teÄuju zidove arterija ÄineÄi ih sklonim taloženju masnih naslaga. Ako ste prestali da puÅ”ite, HDL holesterol Äe se možda vratiti na raniji nivo. Dijeta za sniženje masnoÄa u krvi Žitarice Hrana koja se preporuÄuje: sve integralne žitarice i njihovi proizvodi (braÅ”no, pahuljice, testenina), a naroÄito jeÄam, zob, raž i pirinaÄ. Hrana koju treba izbegavati: pržena testa, lisnata testa. Mleko i mleÄni proizvodi, jaja Hrana koja se preporuÄuje: obrano mleko, nemasni sirevi, nemasni fermentisani mleÄni proizvodi, belance. Hrana koja može da se jede: polumasno mleko, sirevi s malo masnoÄe, dva cela jaja nedeljno. Hrana koju treba izbegavati: punomasno mleko, pavlaka, punomasni sirevi. Supe Hrana koja se preporuÄuje: bistre supe od mesa ili povrÄa, riblje supe. Hrana koju treba izbegavati: guste, krem i masne supe. Riba i plodovi mora Hrana koja se preporuÄuje: sva bela i plava riba ( s roÅ”tilja, kuvana, dimljena, skinute kože napr. sa srdela), jakove kapice. Hrana koja može da se jede: riba pržena u prikladnom ulju (vidi masnoÄe!), dagnje. Hrana koju treba izbegavati: ikra, kavijar, riba pržena u neprikladnom ulju, kozice, rakovi, lignje, hobotnica, sipa. Meso i mesne preraÄevine Hrana koja se preporuÄuje: Äuretina, piletina, teletina, divljaÄ, kuniÄ, mlada jagnjetina. Hrana koja može da se jede: posna govedina, Å”unka-prÅ”ut, jagnjetina (1-2 puta nedeljno), teleÄe ili pileÄe kobasice, jetra (2 puta meseÄno). Hrana koju treba izbegavati: patka, guska, sva vidljivo masna mesa, kobasice, salame, mesne pite, paÅ”tete, koža živine, slanina. MasnoÄe Hrana koja može da se jede: suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje, meki nehidrogenizovani margarin na bazi ovih ulja. Hrana koju treba izbegavati: maslac, salo, svinjska mast, tvrdi margarini, hidrogenizovane masti. PovrÄe i voÄe Hrana koja se preporuÄuje: svo sveže i smrznuto povrÄe, posebno mahunarke (pasulj, soÄivo, graÅ”ak, boranija), krompir kuvan ili peÄen u ljusci, svo sveže i suÅ”eno voÄe, konzervisano nezaÅ”eÄereno voÄe, koÅ”tunjavi plodovi (orah, badem, leÅ”nik). Hrana koja može da se jede: krompir pržen u dopuÅ”tenom ulju (uklonite suviÅ”nu masnoÄu upijajuÄim papirom), kikiriki, pistaÄi. Hrana koju treba izbegavati: krompir i povrÄe prženi u neprikladnom ulju ili masti, Äips, zasoljevo konzervisano povrÄe, soljeni oraÅ”ÄiÄi, indijski oraÅ”ÄiÄi. KolaÄi i poslastice Hrana koja se preporuÄuje: kuvane poslastice, voÄni kolaÄi s malo masnoÄe, makrobiotiÄki kolaÄi. Hrana koja može da se jede: kolaÄi ili keks pripremljeni s margarinom ili uljem. Hrana koju treba izbegavati: sladoled i puding od punomasnog mleka, prelivi od pavlake ili maslaca, Äokolada, industrijski kolaÄi i keks. Napici PiÄa i napici koji se preporuÄuje: Äaj, filter ili instant kava, bezkalorijska bezalkoholna piÄa. PiÄa i napici koji mogu da se konzumiraju: vino ili pivo u umerenim koliÄinama, napici s nemasnom Äokoladom. PiÄa i napici koje treba izbegavati: Äokoladni napici, bezalkoholna zaslaÄena piÄa kao koka-kola, pepsi-kola, fanta, mirinda i sl. ZaÄini, prelivi Hrana koja se preporuÄuje: zaÄinske trave, mirodjije. Hrana koja može da se jede: prelivi za salate s malo masnoÄe. Hrana koju treba izbegavati: masni prelivi za salatu, majonez i sl. Napomena Hrana koja se preporuÄuje ima malo masnoÄe i puno vlakana, redovno se nalazi u ishrani. Hrana koja može da se jede u umerenim koliÄinama sadrži nezasiÄene masti ili manje koliÄine zasiÄenih masti. S obzirom na to da se radi o dijeti s malo masti, ova je hrana dopuÅ”tena u malim koliÄinama. Hrana koju treba izbegavati sadrži dosta zasiÄenih masti i / ili holesterola. KoliÄina holesterola u 100 g namirnice
Olgica KrsmanoviÄ  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 33
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 33