Naučnici sa Univerziteta u Amsterdamu pokušali su da odgonetnu jednu od najvećih tajni u istoriji umetnosti i saznaju kroz kakva emotivna stanja je prolazila čuvena Djokonda dok je pozirala još čuvenijem umetniku Leonardu Da Vinčiju i od čega je sazdan njen tajanstveni osmeh koji ju je i proslavio.
U tom poduhvatu naučnici, koje je predvodio doktor Niko Sebe, koristili su novi kompjuterski program koji na osnovu nekoliko ključnih tačaka na licu utvrdjuje koji su mišići aktivirani. Rezultati se dobijaju na osnovu uporedjenja položaja tačaka na licu sa neutralnim izrazom i položaja istih tih tačaka u trenutku reakcije.
Analiza Monalizinog lica pokazala je da je njen osmeh uglavnom izazvala sreća koja je učestvovala sa 83 odsto u formiranju čuvenog osmeha, ali je istovremeno utvrdjeno da je bilo primesa i drugih osećanja. Čak devet odsto uticaja u stvaranju tog karakterističnog osmeha imao je osećaj gadjenja prema nečemu, šest odsto plašljivosti i dva odsto ljutine.
Rezultati te analize, medjutim, stoje pod jednim malim znakom pitanja jer naučnici nisu bili u mogućnosti da odrade analizu Djokondinog neutralnog lica, pa je analiza vršena na osnovu prototipa, odnosno analize lica žene koja je svojom fizionomijom bila veoma slična Da Vinčijevom modelu.