Seoskim vodovodom se smatra sistem za snabdevanje vodom za piće seoskog naselja koji ima uredjeno i zaštićeno izvorište, kaptažu, uredjaj za pripremu vode, rezervoar i razvodnu mrežu.
Seoskim vodovodom se, takodje, smatra onaj vodovod koji snabdeva najmanje 5 domaćinstava, odnosno 20 korisnika. Za svaki seoski vodovod ponaosob treba utvrditi broj korisnika, da li poseduje odgovarajuću tehničku dokumentaciju, da li se kontroliše potrošnja vode preko mernih uredjaja i da li se kontroliše higijenska ispravnost vode.
Javni vodovod u izvesnim slučajevima može predstavljati i jedini način da se stanovništvu nekog kraja obezbedi zdravlje. Medjutim, javni vodovod može predstavljati i veliku opasnost, ukoliko je on loše projektovan, loše izveden ili se njime neispravno rukuje ili nastupe neredovne prilike ( sleganje terena, preterano velike dilatacije cevi, poplave, zamljotresi, ispiranje posteljice cevi, pražnjenje mreže usled nedostatka vode i dr.). Njime se mogu brzo preneti klice, zarazne bolesti i proširiti se na čitavo naselje za veoma kratko vreme u vidu epidemije.
Na kvalitet vode za piće mogu uticati atmosferske vode, štale, septičke jame, deponije, kanalizacije i slično.
Takodje kvalitet vode u mnogome zavisi od geoloških karakteristika stena iz kojih voda izvire i postoji mogućnost da u sebi ima nadozvoljen sadržaj nekih elemenata koji štete zdravlju ljudi (hemijska neispravnost).
Voda za piće mora biti higijenski ispravna, što znači da svojim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama zadovoljava propisane standarde Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Higijenska ispravnost vode za piće utvrdjuje se osnovnim, periodičnim i pregledom vode na novim vodozahtevima, kao i na osnovu higijensko-epidemioloških indikacija. Laboratorijske
preglede vode za piće rade ovlašćene zdravstvene ustanove.
Laboratorijska ispitivanja vode imaju pravi značaj samo u slučajevima kada su vodeni objekti uradjeni i održavaju se na propisan način i kada su pod stalnim sanitarnim nadzorom. U suprotnom, analiza jednog ili više uzoraka sa vodenih objekata koji nisu pod stalnim nadzorom daje nam uvid u trenutni kvalitet vode tog vodenog objekta, ali nam ne daje pravo da takav vodeni objekat smatramo bezbednim. Pored laboratorijskih analiza neophodno je izvršiti i inspekciju vodenog objekta i uočiti eventualne propuste (u gradjevinskom smislu, u zonama sanitarne zaštite, u načinu održavanja, dezinfekcije i sl.), koji bi mogli da dovedu do zagadjenja vode za piće.
Popravljanje, odnosno promena hemijskog sastava vode za piće vrši se samo u fabrikama vode, zahteva visoka ulaganja i praktično je moguće samo na sistemima za vodosnabdevanje gradova, odnosno velikog broja potrošača. Kod manjih vodovoda i individualnih objekata uticaj na hemijski sastav vode je praktično nemoguć, odnosno neisplativ, pa je jedino rešenje ispitivanje sastava vode pre upotrebe i periodično praćenje u toku upotrebe kako bi se blagovremeno otkrila hemijska neispravnost.
Neke od najčešćih zaraznih i parazitskih bolesti koje se mogu preneti putem vode za piće su: kolera, trbušni tifus i paratifus, bacilarna i amebna dizenterija, bakterijski i virusni gastroenteritisi, dečja paraliza, zarazna žutica, crevni paraziti i dr. Najvažnije bolesti koje nastaju usled poremećaja u hemijskom sastavu vode su: endemska gušavost (nedostatak joda), kamen u mokraćnim putevima (višak nekih jedinjenja kao što su sulfati, kalcijum), akutna trovanja (teški metali-olovo, kadmijum, živa, arsen, kao i pesticidi i drugi otrovi).
Kada se uzme u obzir značaj vode za čoveka, količina vode koju čovek mora da unese u organizam ili da upotrebi na druge načine, raznovrsnost izvora vodosnabdevanja, broj i vrsta uzročnika bilo zaraznih bilo nezaraznih bolesti koje se mogu prenati putem vode i njihova sveprisutnost u životnoj sredini, kao i sve brojniji izvori zagadjenja voda i smanjenje količine zdrave pijaće vode na zemlji, može se zaključiti da je rizik od oboljenja usled korišćenja higijenski neispravne vode za piće realan i visok i da ne prestaje potreba za preispitivanjem i dopunjavanjem mera za obezbedjivanje zdrave vode za piće.
(Ovim tekstom apelujem na državne, pokrajinske, gradske i opštinske organe uprave da budu ekspeditivniji i ažurniji u rešavanju tog nacionalnog, strateškog i pre svega ljudskog problema, tj. sprovodjenju zakona o odredjivanju titulara nad vodovodom koji nema svog vlasnika. Sve u korist našeg zdravlja i budućeg potomstva!)