Prvi put u istoriji, naučnici su utvrdili da još neka životinja, van reda sisara, pati od staračke senilnosti.
Reč je o drozofili (vinskoj mušici), koja kao i čovek, pati od staračke senilnosti, a do tog zaključka došli su japanski naučnici sa Instituta za neurorološke nauke iz Tokija.
Oni su, posle niza eksperimenata, utvrdili da pamćenje drozofila slabi kako one stare, i to pod uticajem specifičnog gena amnezije.
Život vinske (voćne) mušice traje 40 dana, a senilnost se javlja negde na polovini životnog doba. Uporedjujući je sa čovekom, prema ekvivalentu godina, to bi značilo da bi ljudi, ako bi imali osobine mušice, počeli da senile u 40. godini.
Japanski naučnici su do ovih zaključaka došli na osnovu eksperimenata na uzorku od 1.200 mušica koje su po starosnim grupama zatvarali u posude ispunjene različitim mirisima. Neke mušice su potom 'mučene' elektrošokovima u posudama sa odredjenim mirisom, dok su mušice iz drugih posuda sa drugim mirisima ostavljane ne miru.
Kada su ih posle toga puštali iz posuda, mušice koje su mogle da povežu elektrošok i miris, odlazile su da se sakriju u 'bezbedne' posude, dok 'senilne' mušice nisu zapažale nikakvu razliku između posuda i nisu bile u stanju da povežu miris i šokove.
Japanski naučnici smatraju da će im otkriće gena odgovornog za gubljene pamćenja kod mušice omogućiti da isti gen pronađu i kod drugih životinja, što bi bio značajan naredak u lečenju poremećaja pamćenja vezanih za starenje.
Informacija iz Japana, medjutim, ne objašnjava da li su i kako naučnici razdvojili prilagodjavanje, odnosno stečenu otpornost starijih mušica na elektrošokove od navodne senilnosti.