 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- FiziÄka hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - graÄevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - maÅ”instvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voÄarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - Å”umarstvo
Ukupno Älanova: 9112 Najnovi Älan: uros:dd Najnoviji tekstovi:    |
26. septembar. 2006. Nafte ponestaje, a adekvatne zamene - nema? 
Smanjenje rezervi
fosilnih goriva, politiÄke i ekonomske krize koje
potresaju svet zbog njihove nejednake raspodele i
potroŔnje, kao i ekoloŔka Ŕteta u vidu stvaranja
efekta staklene baŔte, ozonskih rupa, kiselih kiŔa i
opŔteg zagadjenja vazduha produktima sagorevanja,
razlozi su zbog kojih se sve ÄeÅ”Äe pominju i traže
alternativna goriva koja bi na dostojan naÄin
zamenila naftu i njene derivate u industriji, a
posebno u drumskom saobraÄaju.
Takav zadatak, medjutim, teÅ”ko je ispuniti jer i alaternativna goriva imaju svoje nedostatke koji se, pre svega, ogledaju u skupoÄi proizvodnje, otežanom transportu ili u nedovoljnoj snazi koju proizvode u odnosu na potrebe koje treba da zadovolje. Za obiÄne ljude, koji ne brinu mnogo o industrijskim i opÅ”tim izvorima energije, najinteresantnije alternativno gorivo koje bi se primenjivalo u automobilizmu, jer taj deo se direktno odnosi i na njihov džep. Primena gasa, koji je u poslednjih godinu-dve kod nas posebno dobio na znaÄaju, je upola jeftinija od benzina koji zamenjuje. PotroÅ”nja (u litrima) je za 10-tak procenata veÄa od potroÅ”nje benzina za istu kilometražu, ali je cena dva puta manja, tako da je isplativost oÄigledna. Pored toga, plin daleko manje zagadjuje okolinu, Å”to je izuzetno znaÄajno ako se zna da je drumski saobraÄaj, odmah posle tremoelektrana, najveÄi zagadjivaÄ vazduha.  Za dizel motore alternativa je biodizel koji se dobija od uljane repice, soje i suncokreta. Nove tehnologije omoguÄile su da se to gorivo dobija po daleko nižim cenama nego Å”to je to bilo pre nekoliko godina, pa se neki nedostaci biodizela koriguju njegovom novom cenom. Gradsko saobraÄajno preduzeÄe u Beogradu proraÄunalo je, posle dvomeseÄnog testiranja u uslovima realne vožnje, da bi primena tog goriva kod svih autobusa tom preduzeÄu ostvarivalo uÅ”tedu od 10 odsto novca izdvojenog za gorivo, Å”to iznosi oko tri i po miliona dinara meseÄno. LoÅ”a strana biodizela je njegova agresivnost koju pokazuje prema gumi, polimerima i materijalima koji se koriste za dihtunge (zaptivke), pa je neophodno prilagodjavanje motora koji ga koriste. Koliko Äe se biodizel ubuduÄe koristiti u saobraÄaju zavisi, pre svega od dogovora velikih sila koje kontroliÅ”u promet fosilna i alternativna goriva. Prema sadaÅ”njem dogovoru izmedju Evrope i SAD-a o koliÄini dopuÅ”tene proizvodnje biodizela, prognoza je da Äe biodizel samo u 8 odsto zamijeniti fosilno dizelsko gorivo, a prema preporuci CEN-a odnos bi trebalo da bude 95 odsto u korist obiÄnog dizela i samo 5 odsto biodizela. U automobilizmu ima joÅ” nekoliko alternativnih goriva koja su i dalje u pionirskim pokuÅ”ajima, a u njih spadaju vodonik, gorive Äelije i elektriÄna energija. Kod vodonika je problem njegova izrazito niska taÄka isparavanja (-260 stepeni Celijusa) Å”to je nedostupno za klasiÄnu upotrebu, tako da bi on u rezervoaru, za razliku od plina, bio stalno u gasovitom stanju i pod pritiskom, Å”to predstavlja veliku opasnost, posebno pri sudarima. Postoje neke metode bezbednog skladiÅ”tenja vodonika, poput tehnike "ubrizgavanja u metal" ili ugljenik (Nelly Rodriguez , Univerzitet u Bostonu), ali su te metode za sada preskupe za Å”iru upotrebu. Umesto skladiÅ”tenja ranije proizvedenog vodonika koriste se i gorive Äelije koje stvaraju onoliko vodonika koliko je motoru trenutno potrebno, a skladiÅ”te hemikalije od kojih se dobija. Ni ta tehnika nije naÅ”la znaÄajniju primenu.  Elektromobili najveÄu muku muÄe sa akumulatorima u koje bi moglo da se "tankuje" dovoljno elektriÄne energije do sledeÄe stanice za punjenje ili zamenu. Za sada je obezbedjen radijus od stotinak kilometara, ali je vreme punjanja baterija veÄe od vremena potrebnog za prelazak tog puta. Neke fabrike, posebno u Indiji koja je najangažovanija u proizvodnji elektromobila, uspele su da naprave akumulatore za 400 kilometara po punjenju, ali im je mana glomaznost i preveliko optereÄenje za automobil. Na polju industrijske i energetike opÅ”te potroÅ”nje, nuklearna energija, kao veoma dobra zamena za termoelektrane - najveÄe zagadjivaÄe atmosfere, ima prednost Å”to je izuzetno jeftin oblik energije i nema produkte sagorevanja koji zagadjuju atmosferu, ali joj je loÅ”a strana Å”to pri eksploataciji stvara ogromne koliÄine visoko radioaktivnog otpada Äiji je vek trajanja 24 360 godina. Odnos prema tom obliku energije razlikuje se u pojedinim zemljama, pri Äemu su Francuska i NemaÄka ekstremni primeri. Francuska uz pomoÄ nuklearne energije trenutno zadovoljava 75 odsto svojih potreba za elektriÄnom energijom i najavljuje da Äe zamena nafte i termoelektrana i dalje iÄi tim smerom, dok NemaÄka, koja je pod jakim uticajem "Zelenih", najavljuje da Äe do 2021. godine zatvoriti Äak 19 nuklearnih reaktora koji sada podmiruju 35 odsto potrebe za energijom te zemlje. 
Nuklearna energija danas Äini 23 odsto ukupne evropske proizvodnje struje, ali s obzirom na opÅ”te trendove i akcije "Zelenih", koji jaÄaju u poslednje vreme, ne oÄekuje se da taj oblik energije postane primaran. Prirodni gas, takodje pripada grupi fosilnih goriva, ali se smatra alternativnim gorivom i odliÄna je zamena nafti i nuklearnoj energiji, jer je dvostruko efikasniji od nafte i stvara upola manju Å”tetu na ekoloÅ”kom planu. Nove tehnologije u eksploataciji tog energenta, koje su iskoriÅ”Äenost gasnih polja poveÄali sa 30-tak na cak 60 odsto, njegovu upotrebljivost su uÄinile joÅ” zanimljivijom. Problem sa gasom je njegova ograniÄena koliÄina i Å”to ga najviÅ”e ima u podruÄjima koja su politiÄki nestabilna (Ruska federacija i Alžir), Å”to može negativno da utiÄe na njegovu cenu i isporuku. Dobra strana je prisustvo mnogih tehnologija koje omoguÄuju dobijanje sintetiÄkih goriva iz gasa koja u izduvnim gasovima nemaju sumporna i azotna jedinjenja, osnovne zagadjivaÄe vazduha. Prema prognozama struÄnjaka, gas bi do sredine ovog veka mogao da u proizvodnji ukupne energije uÄestvuje sa 50 odsto. Obnovljivi izvori energije su oni energenti koji nemaju ograniÄenu koliÄinu ili vreme eksploatacije i Äije se stvaranje veÄe od potroÅ”nje, a u njih, kao najpoznatiji, spadaju snaga vetra i vode i sunÄeva svetlost. Sva ta tri izvora energije predstavljaju "Äistu" energiju, jer nemaju nusproizvode pri eksplataciji, ali imaju niz drugih nedostataka. 
Poznato je da su, bar Å”to se Evrope tiÄe, sva
potencijalna mesta izgradnje hidroelektrana veÄ
iskoriŔtena, a projekti za izgradnju novih nailaze na
proteste lokalnog stanovniÅ”tva jer Äak i najmanje
hidrocentrale menjaju ekosistem i time dovode do
Ŕtete okolini.
Voda u Evropi trenutno obezbedjuje 13 odsto ukupne energije, a u sledeÄih pet godina taj udeo Äe spasti na 12,5 s obzirom na razvoj drugih energenata. Vetar je promenljiv i nepostojan izvor energije, a njegova eksploatacija je veoma zavisna od geografskih karakteristika, tako da se ta energija može uzeti u obzir samo kao dodatna. Ipak, udeo energije od vetra u ukupnoj energetskoj strukturi Evrope, kako se oÄekuje, trebalo bi da poraste sa sadaÅ”njih 0,2 odsto na Äitavih 2,8 odsto. Veliki rast uÄeÅ”Äa predvidja se i za fotonaponsku, odnosno solarnu energiju, jer fotonaponski moduli mogu da stvaraju struju i od difuznog i od direktnog svetla Sunca, pa je njihova primenljivost moguÄa na podruÄju cele Evrope. Istina, jaÄina sunca utiÄe na ukupnu ekonomiÄnost tog izvora energije, ali su daleko veÄi problem visoki troÅ”kovi proizvodnje. To je, ujedno, razlog Å”to je zastupljenost solarne energije u Evropi svega 0,03 odsto i sto Äe u sledeÄih pet godina porasti do zanemarljivih 0,1 odsto. Uporedne cene energeta najbolje pokazuju zaÅ”to je to tako. Nuklearni reaktor može da proizvede jedan kilovatÄas (Kwh) struje za oko 1,5 centi, energija vetra koÅ”ta 10 centi, vode 20 centi, a sunÄeva Äak jedan dolar. StaniÅ”a KrsmanoviÄ  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 6
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 6