Smanjenje rezervi
fosilnih goriva, politiÄke i ekonomske krize koje
potresaju svet zbog njihove nejednake raspodele i
potroŔnje, kao i ekoloŔka Ŕteta u vidu stvaranja
efekta staklene baŔte, ozonskih rupa, kiselih kiŔa i
opŔteg zagadjenja vazduha produktima sagorevanja,
razlozi su zbog kojih se sve ÄeÅ”Äe pominju i traže
alternativna goriva koja bi na dostojan naÄin
zamenila naftu i njene derivate u industriji, a
posebno u drumskom saobraÄaju.
Takav zadatak, medjutim, teŔko je ispuniti jer i
alaternativna goriva imaju svoje nedostatke koji se,
pre svega, ogledaju u skupoÄi proizvodnje, otežanom
transportu ili u nedovoljnoj snazi koju proizvode u
odnosu na potrebe koje treba da zadovolje.
Za obiÄne ljude, koji ne brinu mnogo o industrijskim
i opŔtim izvorima energije, najinteresantnije
alternativno gorivo koje bi se primenjivalo u
automobilizmu, jer taj deo se direktno odnosi i na
njihov džep.
GAS, BIODIZEL, BATERIJE...
Primena gasa, koji je u poslednjih godinu-dve kod nas
posebno dobio na znaÄaju, je upola jeftinija od
benzina koji zamenjuje.
PotroÅ”nja (u litrima) je za 10-tak procenata veÄa
od potroŔnje benzina za istu kilometražu, ali je
cena dva puta manja, tako da je isplativost
oÄigledna.
Pored toga, plin daleko manje zagadjuje okolinu, Ŕto
je izuzetno znaÄajno ako se zna da je drumski
saobraÄaj, odmah posle tremoelektrana, najveÄi
zagadjivaÄ vazduha.
Za dizel motore alternativa je biodizel koji se
dobija od uljane repice, soje i suncokreta. Nove
tehnologije omoguÄile su da se to gorivo dobija po
daleko nižim cenama nego Ŕto je to bilo pre nekoliko
godina, pa se neki nedostaci biodizela koriguju
njegovom novom cenom.
Gradsko saobraÄajno preduzeÄe u Beogradu
proraÄunalo je, posle dvomeseÄnog testiranja u
uslovima realne vožnje, da bi primena tog goriva kod
svih autobusa tom preduzeÄu ostvarivalo uÅ”tedu od 10
odsto novca izdvojenog za gorivo, Ŕto iznosi oko tri
i po miliona dinara meseÄno.
LoŔa strana biodizela je njegova agresivnost koju
pokazuje prema gumi, polimerima i materijalima koji se
koriste za dihtunge (zaptivke), pa je neophodno
prilagodjavanje motora koji ga koriste.
Koliko Äe se biodizel ubuduÄe koristiti u
saobraÄaju zavisi, pre svega od dogovora velikih sila
koje kontroliŔu promet fosilna i alternativna goriva.
Prema sadaŔnjem dogovoru izmedju Evrope i SAD-a o
koliÄini dopuÅ”tene proizvodnje biodizela, prognoza
je da Äe biodizel samo u 8 odsto zamijeniti fosilno
dizelsko gorivo, a prema preporuci CEN-a odnos bi
trebalo da bude 95 odsto u korist obiÄnog dizela i
samo 5 odsto biodizela.
U automobilizmu ima joÅ” nekoliko alternativnih
goriva koja su i dalje u pionirskim pokuŔajima, a u
njih spadaju vodonik, gorive Äelije i elektriÄna
energija.
Kod vodonika je problem njegova izrazito niska taÄka
isparavanja (-260 stepeni Celijusa) Ŕto je nedostupno
za klasiÄnu upotrebu, tako da bi on u rezervoaru, za
razliku od plina, bio stalno u gasovitom stanju i pod
pritiskom, Ŕto predstavlja veliku opasnost, posebno
pri sudarima.
Postoje neke metode bezbednog skladiŔtenja vodonika,
poput tehnike "ubrizgavanja u metal" ili ugljenik
(Nelly Rodriguez , Univerzitet u Bostonu), ali su te
metode za sada preskupe za Ŕiru upotrebu.
Umesto skladiŔtenja ranije proizvedenog vodonika
koriste se i gorive Äelije koje stvaraju onoliko
vodonika koliko je motoru trenutno potrebno, a
skladiŔte hemikalije od kojih se dobija. Ni ta
tehnika nije naÅ”la znaÄajniju primenu.
Elektromobili najveÄu muku muÄe sa akumulatorima u
koje bi moglo da se "tankuje" dovoljno elektriÄne
energije do sledeÄe stanice za punjenje ili zamenu.
Za sada je obezbedjen radijus od stotinak kilometara,
ali je vreme punjanja baterija veÄe od vremena
potrebnog za prelazak tog puta.
Neke fabrike, posebno u Indiji koja je
najangažovanija u proizvodnji elektromobila, uspele
su da naprave akumulatore za 400 kilometara po
punjenju, ali im je mana glomaznost i preveliko
optereÄenje za automobil.
OPREÄNO O NUKLEARKAMA
Na polju industrijske i energetike opŔte potroŔnje,
nuklearna energija, kao veoma dobra zamena za
termoelektrane - najveÄe zagadjivaÄe atmosfere, ima
prednost Ŕto je izuzetno jeftin oblik energije i nema
produkte sagorevanja koji zagadjuju atmosferu, ali joj
je loŔa strana Ŕto pri eksploataciji stvara ogromne
koliÄine visoko radioaktivnog otpada Äiji je vek
trajanja 24 360 godina.
Odnos prema tom obliku energije razlikuje se u
pojedinim zemljama, pri Äemu su Francuska i NemaÄka
ekstremni primeri.
Francuska uz pomoÄ nuklearne energije trenutno
zadovoljava 75 odsto svojih potreba za elektriÄnom
energijom i najavljuje da Äe zamena nafte i
termoelektrana i dalje iÄi tim smerom, dok NemaÄka,
koja je pod jakim uticajem "Zelenih", najavljuje da
Äe do 2021. godine zatvoriti Äak 19 nuklearnih
reaktora koji sada podmiruju 35 odsto potrebe za
energijom te zemlje.
Nuklearna energija danas Äini 23 odsto ukupne
evropske proizvodnje struje, ali s obzirom na opŔte
trendove i akcije "Zelenih", koji jaÄaju u poslednje
vreme, ne oÄekuje se da taj oblik energije postane
primaran.
Prirodni gas, takodje pripada grupi fosilnih goriva,
ali se smatra alternativnim gorivom i odliÄna je
zamena nafti i nuklearnoj energiji, jer je dvostruko
efikasniji od nafte i stvara upola manju Ŕtetu na
ekoloŔkom planu.
Nove tehnologije u eksploataciji tog energenta, koje
su iskoriÅ”Äenost gasnih polja poveÄali sa 30-tak na
cak 60 odsto, njegovu upotrebljivost su uÄinile joÅ”
zanimljivijom.
Problem sa gasom je njegova ograniÄena koliÄina i
Å”to ga najviÅ”e ima u podruÄjima koja su politiÄki
nestabilna (Ruska federacija i Alžir), Ŕto može
negativno da utiÄe na njegovu cenu i isporuku.
Dobra strana je prisustvo mnogih tehnologija koje
omoguÄuju dobijanje sintetiÄkih goriva iz gasa koja
u izduvnim gasovima nemaju sumporna i azotna
jedinjenja, osnovne zagadjivaÄe vazduha.
Prema prognozama struÄnjaka, gas bi do sredine ovog
veka mogao da u proizvodnji ukupne energije uÄestvuje
sa 50 odsto.
Obnovljivi izvori energije su oni energenti koji
nemaju ograniÄenu koliÄinu ili vreme eksploatacije i
Äije se stvaranje veÄe od potroÅ”nje, a u njih, kao
najpoznatiji, spadaju snaga vetra i vode i sunÄeva
svetlost.
Sva ta tri izvora energije predstavljaju "Äistu"
energiju, jer nemaju nusproizvode pri eksplataciji,
ali imaju niz drugih nedostataka.
Poznato je da su, bar Å”to se Evrope tiÄe, sva
potencijalna mesta izgradnje hidroelektrana veÄ
iskoriŔtena, a projekti za izgradnju novih nailaze na
proteste lokalnog stanovniÅ”tva jer Äak i najmanje
hidrocentrale menjaju ekosistem i time dovode do
Ŕtete okolini.
Voda u Evropi trenutno obezbedjuje 13 odsto ukupne
energije, a u sledeÄih pet godina taj udeo Äe spasti
na 12,5 s obzirom na razvoj drugih energenata.
Vetar je promenljiv i nepostojan izvor energije, a
njegova eksploatacija je veoma zavisna od geografskih
karakteristika, tako da se ta energija može uzeti u
obzir samo kao dodatna.
Ipak, udeo energije od vetra u ukupnoj energetskoj
strukturi Evrope, kako se oÄekuje, trebalo bi da
poraste sa sadaÅ”njih 0,2 odsto na Äitavih 2,8 odsto.
Veliki rast uÄeÅ”Äa predvidja se i za fotonaponsku,
odnosno solarnu energiju, jer fotonaponski moduli mogu
da stvaraju struju i od difuznog i od direktnog svetla
Sunca, pa je njihova primenljivost moguÄa na
podruÄju cele Evrope.
Istina, jaÄina sunca utiÄe na ukupnu ekonomiÄnost
tog izvora energije, ali su daleko veÄi problem
visoki troŔkovi proizvodnje. To je, ujedno, razlog
Ŕto je zastupljenost solarne energije u Evropi svega
0,03 odsto i sto Äe u sledeÄih pet godina porasti do
zanemarljivih 0,1 odsto.
Uporedne cene energeta najbolje pokazuju zaŔto je to
tako. Nuklearni reaktor može da proizvede jedan
kilovatÄas (Kwh) struje za oko 1,5 centi, energija
vetra koÅ”ta 10 centi, vode 20 centi, a sunÄeva Äak
jedan dolar.