 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- akcije - antropologija - arheologija - bankarstvo - beletristika - biznis - ekonomija - etnografija - etnologija - filozofija - finansije - gastarbajteri - gastronomija - geopolitika - istorija - istorija umetnosti - istraživanja - jezik - književnost - kontrola kvaliteta - lingvistika - menadžment - metodika - narkomanija - novinarstvo - obrazovanje - pedagogija - popularna psihologija - pravo - psihologija - religija - saveti - slikarstvo - sociologija - sport - srpski jezik - turizam - zaštita - zdravstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
arhiva Ne plašite se STRAHA ! 
Osećaj teskobe ili vrlo intenzivne plašnje, doživljen u prisutnosti neke opasnosti ili pomisli na nju, naziva se strahom. Strah od najstarijih vremena omogućava opstanak čoveka. Opreznost, bežanje pred opasnošću, sakrivanje i nepoverljivost prema nepoznatom, nasledjivani su od generacije do generacije i prenosili se vaspitanjem. Beba od 4-5 meseci može pokazivati manifestacije straha u obliku naglih i nedefinisanih reakcija, pokreta ili promena položaja. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju: strah od nekih predmeta, novih situacija, stranih osoba, životinja, usamljenosti, mraka, bolnih i mučnih sećanja. Mnogo kasnije, strah se kristališe oko neuspeha, poniženja, kaznenih mera, školske sredine. Konstitucija, preterana osećajnost, vaspitne greške, roditeljski strah, životne okolnosti, siromaštvo, raspad porodice, napuštenost - pojačavaju reakciju na strah, tako da nekada dovode i do paničnih reakcija. Odrasli ljudi, po pravilu, rano nauče da strah održavaju u granicama normalnog. Ali, svako od ljudi ponekad oseti paniku, neprijatan osećaj u stomaku, užasnu toplinu, suva usta, ubrzan puls, telo obliveno znojem, utrnule ruke. Kod zdravog čoveka ti simptomi prolaze veoma brzo, ali kod obolelih, kako to tumači psihoanalitičar prof. dr. Paul Gece iz Hamburga, ne postoji mogućnost ovladavanja osećanjima i postupcima, iako su oni sasvim svesni da im ne preti nikakva realna opasnost. Prema iskustvima psihologa i psihijatara, postoji mnogo varijanti te duševne smetnje, koja se naziva fobija. Svaka pojava ili predmet, praktično, može da izazove paničan strah kod neke osobe, pa prema tome postoji gotovo neograničen broj fobija. Ipak, najčešće su: aerofobija - bolestan strah od letenja, agorafobija - bolestan strah od otvorenog praznog prostora, bakteriofobija - bolestan strah od bakterija, erotofobija - bolestan strah od fizičke ljubavi, hematofobija - bolestan strah od gledanja krvi, hipofobija - bolestan strah od konja, hirofobija - bolestan strah od vode, hodofobija - bolestan strah od putovanja, kancerofobija - bolestan strah od raka, kardifobija - bolestan strah od srčanih bolesti, klaustrofobija - bolestan strah od zatvorenog prostora, klinofobija - bolestan strah od odlaska u krevet, niktofobija - bolestan strah od mraka, noći, nozofobija - bolestan strah od bolesti uopšte, partenofobija - bolestan strah od mladih devojaka, pirofobija - bolestan strah od vatre, talasofobija - bolestan strah od mora, tanatofobija - bolestan strah od smrti, toksofobija - bolestan strah od otrova, tripanofobija - bolestan strah od injekcija, zoofobija - bolestan strah od životinja, ksenofobija - bolesna mržnja prema strancima, Istraživanja u nemačkoj su otkrila da gotovo 15 odsto odraslih osoba pati od neke fobije. Boje se mraka, ponora, mosta, životinja i insekata, letenja avionom, poseta bolnici i mnogo čega drugog. Po rečima profesora Ivera Handa, mnoge osobe koje nikada nisu doživele samrtni strah zbog neke fobije, mogu se smejati ponašanju fobične osobe, pa oboleli onda pate i od nerazumevanja okoline. Oni se stide i teško se odlučuju da govore o svojim mukama. Mnogi postaju depresivni ili traže spas u sredstvima za smirenje, alkoholu ili drogi. Srećom, smatra profesor Hand, bolest straha može se u većini slučajeva izlečiti ili bar ublažiti. Načini lečenja Terapija samosavladjivanja, obično je dovoljna da pomogne bolesniku. Na početku se istražuje pozadina fobije i njeni uzroci, kao i bivši i sadašnji uslovi života pacijentta. Zatim terapeut zajedno sa bolesnikom odlučuje o daljem postupku. Terapija "suočavanja sa strahom" - U hamburškoj univerzitetskoj bolnici primenjuju terapiju "suočavanja sa strahom", koja obuhvata seanse prethodnog upoznavanja i opisa predmeta straha, a zatim i postupnog približavanju objektu fobije. Terapija "Infuzije laktata" - Oštri strahovi javljaju se često uporedo sa smetnjama u razmeni materija, pri čemu laktat (so mlečne kiseline) ima posebnu ulogu, kaže direktor minhenskog Mak Plankovog instituta za psihijatriju profesor Florijan Holsboer. Infuzijama laktata mogu se prekinuti fobični strahovi kod fobičara, dok zdrave osobe ne reaguju na tu infuziju. Osnovni savet je - ne saživeti se sa bolešću, ne stideti se svojih simptoma, potražiti pomoć i izboriti se za pravo na život bez straha. Olgica Krsmanović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 23
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 23