У Бечу је средином септембра 2006. године одржана јубиларна 50. Генерална конференција Међународне агенције за атомску енергију (IАЕА). Та организација УН, посвећена спречавању ширења нуклеарног оружја и коришћењу нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе, једна је од најзаслужнијих што се свет у току хладноратовске кризе није суочио са катастрофом нуклеарног рата. У данашње време, у свету суоченом са новим изазовима, од којих је највећи међународни тероризам, IАЕА има улогу организације задужене у првом реду за спречавање ширења и контролу производње нуклеарних материјала. За свој рад су Агенција и њен генерални директор др Мохамед ЕлБарадеи 2005. године награђени Нобеловом наградом за мир.
Ова јубиларна конференција је од посебног значаја и за Србију јер је у Бечу прошле недеље потписан и уговор између Института Винча, IАЕА и конзорцијума три руске компаније о препакивању и транспорту ислуженог нуклеарног горива са реактора РА у Винчи у Руску Федерацију. Овим су окончане вишегодишње припреме и у Агенцији и у Винчи за повратак ислуженог горива са реактора у земљу порекла Русију. Договори и припреме о томе почели су још 2001. године, одмах по повратку наше земље у пуноправно чланство IАЕА. Први резултат је био транспорт свежег нуклеарног горива из реактора у Винчи у Русију, августа 2002. године.
Тада је, на жалост, пропуштено да се обезбеде чврсте гаранције да ће бити извезено и истрошено гориво које, за разлику од свежег, не представља материјал од кога се може произвести нуклеарно оружје, али представља већи еколошки и радиолошки ризик. У последње две године су припреме и прикупљање средстава међународних донатора за ову операцију интензивирани, а у самој Агенцији је спроведен међународни тендер за посао препакивања и транспорта, на коме је најбољу понуду дао конзорцијум три руске компаније. Коначно, 19. септембра је у Међународној атомској агенцији, у присуству српског министра науке и заштите животне средине Александра Поповића и челника Агенције, потписан уговор о реализацији овог посла. Његова вредност износи близу 10 милиона долара, а средства се обезбеђују из међународних донација. План је да до краја 2008. године посао буде реализован и гориво трајно пребачено у Русију на посебан технолошки третман.
Подсећања ради, нуклеарни реактор у Институту Винча, совјетске производње, инсталиран је и пуштен у рад 1959. године. У току наредних 25 година реактор је био активан, да би 1984. године био привремено, а 2002. године и трајно угашен. Те исте године је Влада Србије донела одлуку да се приступи декомисији и уклањању реактора. Програм, познат и под именом зелена Винча подразумева, поред извоза истрошеног горива са реактора у Руску Федеарцију, и санацију стања складишта радиоактивног отпада у Институту Винча и декомисију самог реактора. Када прва фаза овог посла, за коју је управо потписан уговор, буде завршена, у Србији више неће бити високо, већ само ниско и средње активног, односно неизбежног индустријског и медицинског радиоактивног отпада.