Popularni sajtovi na Internetu sve češća meta
nasrtaja raznih napadača koji računaju na
lakovernost posetilaca i njihovo poverenje u odredjene
brendove.
- Cilj je uzeti žrtvama sve pare sa računa
u banci.
- Najčešći načini uzurpiranja brenda na
Internetu, takozvanog sajberskvotinga, su "fišing"
(phishing) i "sajfoning" (siphoning)
NJUJORK, (Tanjug-Ekos-spec) - Popularni
sajtovi su sve više pod nasrtajem raznih napadača
koji, zloupotrebom poverenja posetilaca Interneta u
odredjene brendove, na mnoge načine pokušavaju da
dodju do novca ili potrebnih podataka, saopštila je
kompanija "Mark Monitor" koja korporacijama pruža
zaštitu na Internetu.
Najčešći načini uzurpiranja brenda na Internetu,
takozvanog sajberskvotinga(cybersquatting) su, prema
tom saopštenju, "fišing" (phishing), "sajfoning"
(siphoning) i lažna saradnja sa zloupotrebljenim
brendom.
"Fišing" je vrsta prevare koja trenutno ima najveću
popularnost, a koristi tehniku socijalnog
inženjeringa poput falsifikovanih poruka elektronskom
poštom i ilegalnih vebsajtova kojima se primaoci
dovode u zabludu da bi odali svoje privatne
finansijske podatke, medju kojima je najtraženiji i
najznačajniji broj kreditne kartice, kao i
korisničko ime i pristupna šifra za sajtove banaka
ili drugih finansijskih ili plaćenih sajtova.
Takav napad počinje slanjem mejla, koji izgleda kao
da je od banke ili druge legitimne institucije s
pitanjem korisniku da unese osetljive podatke. Poslata
poruka najčešće sadrži link ka veb formi koja
izgleda kao prava, pa korisnik, žrtva prevare,
najčešće nije svestan onoga što mu se dogadja.
"Sajfoning" ili "klikfrod" (clickfraud) ima za cilj
da preusmeri posetioce odredjenih sajtova na sajt koji
po imenu, formi i prvoponudjenom sadržaju veoma liči
na neki popularni sajt. Samo kratkoročno
registrovanje sajtova, koji imenom ili sadržajem
podsećaju na neki popularni sajt u cilju njihove
zloupotrebe naziva se "ček kajting" (check kiting).
Privučenim posetiocima na tim sajtovima se nude
proizvodi koji su ili falsifikati, ili su iz navodno
dodatne palete firme koja se kopira. Isti sistem se
koristi i za preusmeravanje ka sajtovima ili veb
formama na kojima se traže odredjeni finansijski
podaci.
Za pridobijanje vlasnika što većeg broja sajtova da
postave linkove ili banere ka plagijatorskim sajtovima
obično se nudi plaćanje po kliku, koje je, takodje,
lažno.
"Mark Monitor" je sproveo ispitivanje napada i
utvrdio da su napadi svih oblika u velikom porastu.
Ispitivanje je trajalo četiri nedelje, a obuhvatilo
je 25 najpopularnijih sajtova u svetu, svrstanih u
osam kategorija medju kojima su autoindustrija,
garderoba, hrana i visoka tehnologija.
U periodu od 9. marta do 6. aprila utvrdjeno je
286.000 nasrtaja na te sajtove. Od toga je
registrovano 50.743 dolaska sa lažnog plaćanja po
kliku, 21.093 dolaska sa lažnog mejla i pronadjeno
11.015 kajting sajtova.
Direktor marketinga "Mark Monitora" Frederik Felman
izjavio je, tim povodom, Rojtersu da je sajberskvoting
tek početak svih zloupotreba na Internetu i da stvari
mogu biti još gore - sem ako, u medjuvremenu, ne bude
nešto delotvorno preduzeto protiv tog zla.
Felman je, takodje, istakao da je obim zloupotreba
izuzetan, ali i da uzurpatori nalaze sve više
razumevanja za ono što rade.
Prema rezultatima ispitivanja, najčešće žrtve
sajberskvotinga su mediji i Internet brendovi, dok su
finansijske organizacije i banke najčešće pod
udarom ček kajtinga i fišinga.
Pored finansijskih, na udaru su i aukcijske kuće, a
tokom martovskog ispitivanja je po prvi put utvrdjen
fišing i prema aukcijskoj kući eBay Inc.