Neslavno prvo mesto Srbije u Evropi po smrtnosti od raka grlića materice, pripisuje se neredovnim rutinskim pregledima kod ginekologa. Ono što je još više uznemiravajuće jeste da se granica oboljevanja spustila na godište između 30. i 35.godina, što je ranije bilo nezamislivo, jer su od raka grlića materice oboljevale starije žene. Direktan uzrok je humani papiloma virus, tako da se smatra da je infekcija HPV virusom direktno odgovorna za nastanak raka grlića materice. Štaviše, smatra se da je 60 do 70 odsto ženske populacije izloženo infekciji, kaže za sajt znanje.rs ginekolog-akušer dr sci.med. Mima Fazlagić.
Ona dodaje da je jedina zaštita korišćenje prezervativa: 'Nasuprot mnogim zabludama, virusa nema u bazenima, niti na ulošcima, već mu je potrebna živa ćelija da bi se razmnožavao'. Takođe, od trenutka zaraze do manifestacije, mogu da prođu godine bez ikakvih simptoma, mada se ponekad mogu javiti kondilomi (polne bradavice) i nažalost, pacijentkinje tek tada dolaze na pregled. Umesto toga, žene bi jedanput godišnje trebalo kod ginekologa da urade kolposkopiju i Papanikolau test, uz korišćenje kondoma, podvlači dr Fazlagić.
Da bi se uhvatili ukoštac sa ovom opasnom boljkom, domovi zdravlja su počeli da pozivaju pripadnice 'lepšeg pola' na redovne ginekološke preglede. U cilju efikasnije borbe protiv raka grlića materice i raka dojke, ginekolozi su završili i seminar 'Skrining raka dojke' u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, tako da je 90 odsto lekara sada obučeno da čita rezultate na mamografu. Zahvaljujući polugodišnjoj obuci u ovom Institutu, ginekolozi iz 16 beogradskih domova zdravlja edukovali su se tokom pregleda, postoperativnog toka i konzilijuma. Znanje koje su stekli primenjivaće u svojim matičnim zdravstvenim kućama, koje će u dogledno vreme dobiti mamografe.
Od raka dojke oboli svaka dvanaesta žena u našoj zemlji, iako je izlečiv u 90 odsto slučajeva, ali samo ukoliko se otkrije na vreme. Otuda se pripadnicama 'lepšeg pola' preporučuje da posle 30.godine života jedanput mesečno urade samopregled dojki, posle 40.godine klinički pregled jedanput godišnje, dok je između 45. i 50.godine života potrebno uraditi prvi mamografski pregled, a nakon toga ponoviti ga na svake dve godine do 70.godine života, navodi za znanje.rs dr Vesna Vukotić-Pavlović, načelnica Odeljenja ginekologije u Domu zdravlja 'Stari grad'.
Drugim rečima, akcenat se stavlja na redovne preventivne kontrole u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dok će se na klinike upućivati samo slučajevi koji zahtevaju dodatno ispitivanje. Koliko je ovo učestalo oboljenje govori i podatak da svaka osma žena posle 45.godine života ima neku promenu na dojci. Zato će ginekolozi obratiti pažnju na faktore rizika pacijentkinja: da li im neko u porodici već imao rak dojke, da li su koristile hormonsku terapiju i koliko dugo, da li su se porađale i dojile, te kada im je nastupila menopauza. Nakon kliničkog pregleda dojke, ginekolog određuje da li će pacijentkinju uputiti na ultrazvuk, mamografiju ili kod hirurga.