Tumori mozga (benigni i maligni) nisu toliko česti, iako čine trećinu patologije kojom se bave neurohirurzi. Kada su u pitanju maligni tumori mozga dodatni problem predstavlja i činjenica da ne postoji rano otkrivanje ovog oboljenja za razliku od malignih tumora dojke ili grlića materice, koji se u ranom stadijumu mogu izlečiti. Simptomi tumora mozga su različiti neurološki ispadi, problemi sa vidom (gubitak oštrine vida i ispad u vidnom polju), slabost ruke ili noge, oštećenje sluha, "topljenje" mišića vrata ili ramenog pojasa, utrnulost, nesigurnost u hodu, poremećaj koordinacije pokreta, problemi sa kontrolom stolice i mokraće, kao i glavobolja ili promene u ponašanju.
Tegobe mogu trajati, čak i do 10 godina jer benigni tumori sporo rastu, dok se maligni tumori razviju simptome kod bolesnika i za nekoliko dana. Uzrok ovog oboljenja još nije poznat, osim kada je reč o tuberoznoj sklerozi i neurofibromatozi, ili sličnim urođenim genetskim oboljenjima kod kojih tokom života dolazi do stvaranja tumora u centralnom nervnom sistemu ili na perifernim nervima. Nakon neurološkog pregleda i postavljanja dijagnoze tumora na mozgu, radi se, kada god je to moguće, radikalna operacija, koja ima za cilj uklanjanje celog tumora. Međutim, ukoliko se ustanovi da bi se tako pacijent mogao neurološki oštetiti, vrši se "štedljiva" operacija kojom se uzima samo isečak tkiva za biopsiju ili se tumor delimično uklanja.
Statistika
Maligni tumori mozga predstavljaju približno 1,4 odsto svih malignih tumora u ljudskoj populaciji. Oko 2,3 odsto smrtnih slučajeva upravo su uzrokovane malignim tumorima mozga. Učestalost pojave tumora mozga se kreće između četiri i 10 na 100.000 stanovnika, s tim što se ova incidenca menja u zavisnosti od uzrasta. Do 12. godine života učestalost je 4/100.000, do 35. godine je 6/100.000, do 55. godine je 18/100.000 i do 75. godine je 70/100.000. Dalja genetska ispitivanja DNK tumora, kao i analiza pojave određenih tumora u različitim genetskim bolestima će verovatno predstavljati korak napred ka pronalaženju mogućnosti prevencije malignih tumora mozga. Za sada je to samo budućnost, nadajmo se ne tako daleka.
Kada se odstrani ceo benigni tumor, lečenje se praktično završava operacijom. Lečenje malignih tumora, međutim podrazumeva primenu radioterapije i hemioterapije posle radikalnih operacija. Varku u dijagnozi ove bolesti može predstavljati negativan nalaz na skeneru, koji u određenim slučajevima ne isključuje u potpunosti mogućnost da pacijent ima tumor mozga. Epileptični napadi, koji se i pored lekova koje pacijent uzima uporno javljaju, predstavljaju razlog za snimanje magnetnom rezonancom, čak i kada je nalaz na skeneru uredan. Na prisustvo tumora na mozgu mogu ukazati i psihičke promene: zaboravnost, tupost, nezainteresovanost, znaci demencije kod 50-godišnjaka.
Ako benigni tumor nije mogao biti u potpunosti odstranjen, zračenje na "gama-nožu" omogućava da se zaustavi dalji rast tumora i čak vremenom da se smanji ili izgubi. U ovakvim slučajevima konvencionalna ili standardna radioterapija je manje efikasna, za razliku od malignih tumora mozga gde predstavlja zlatni standard terapije. Tumori u mozgu, recimo mogu narasti i do 10 centimetara, kaže za sajt znanje.rs profesor dr Danica Grujičić, načelnik "C" Odeljenja Klinike za neurohirurgiju KC Srbije i dodaje da je "veoma važno da pacijent bude operisan pre nastanka teškog oštećenja kao što je kompletna oduzetost ruke ili noge, jer se (posebno kod malignih tumora) izgubljena funkcija i posle operacije teško može vratiti. Naime, pacijenti koji pre operacije imaju lakše neurološko oštećenje, čak i kada se to oštećenje neposredno posle operacije pogorša, imaju veliku šansu da se u potpunosti oporave. Takođe, u ranom otkrivanju tumora koji se nalaze na ili u blizini slušnog ili očnog živca, važnu ulogu imaju otorinolaringolozi i oftalmolozi".
Što se tiče najrizičnijih godina za dobijanje tumora na mozgu pravila nema, te je i zbog toga ova bolest "neuhvatljiva". U tom smislu, praksa je pokazala da tumor na mozgu može da pogodi i dete od par meseci, kao i osobe u dubokoj starosti. Prema statističkim pokazateljima, posle leukemije, maligni tumori na mozgu su najučestalija maligna oboljenja kod mališana. Kod dece se, kao i kod odraslih, mogu pojaviti i dobroćudni i zloćudni tumori, ali je verovatnoća pojave malignog tumora veća što je dete mlađe. Lečenje malignih tumora mozga kod dece radioterapijom se može nastaviti, samo ako je dete starije od tri godine. Do ovog uzrasta se nakon operacije sprovodi samo hemioterapija.
Znaci pojave tumora mozga kod dece u zavisnosti od uzrasta mogu biti povećanje obima glave kod beba, zatim pojava zaostajanja u razvoju, kao i neobjašnjiva česta jutarnja povraćanja, koja nisu izazvana gastrointestinalnim infekcijama. Takođe se može pojaviti i problem sa održavanjem ravnoteže, pa mališani koji su normalno prohodali počinju stalno da padaju i ne mogu da održe ravnotežu. Pedijatar bi tada obavezno, dete morao da pošalje kod neurologa, koji dijagnozu postavlja pomoću skenera i magnetne rezonance.
Profesorka Grujičić dodaje da se unutar svakog zdravog ljudskog organizma nalaze maligne ćelije, koje naš imuni sistem drži pod kontrolom, a do poremećaja dolazi kada imuni sistem nije u stanju da ih prepozna i da ih na vreme eliminiše. Velike nade se polažu u mogućnost pronalaženje leka, koji će maligne ćelije "držati pod kontrolom" i onemogućavati njihovo širenje i ishranu krvnih sudova. Pronalaženje takvog leka bi nas približilo izlečenju maligne bolesti.
Ipak, dužina života bolesnika sa malignim tumorima se znatno povećala zahvaljujući dosadašnjoj terapiji i sve se češće viđaju metastaze različitih primarnih karcinoma na mozgu. U njihovom savremenom lečenju veliku ulogu ima "gama-nož", jer se velika doza zračenja jednokratno aplikuje na tačno određeno mesto tumora. Imajući u vidu sve veći broj ovih bolesnika, kao i činjenicu da karcinom postaje hronična bolest - Srbija apsolutno zaslužuje da ima ovakav aparat i to pre svega Klinika za neurohirurgiju KCS zaključuje prof.dr Grujičić.