Poslednjih godina, Beketov odnos prema vizuelnim medijima privlači sve veću pažnju kritičara i teoretičara književnosti i umetnosti. Ovo interesovanje će sigurno biti dodatno pojačano objavljivanjem njegovih pisama, koje je počelo prošle godine štampanjem njegove prepiske iz perioda 1929-1940. Ovaj tom sadrži piščeva opširna razmatranja slika sa kojima se susretao na putovanjima po Evropi tokom 1930-ih godina, a slični sadržaji najavljeni su i za sledeće tomove.
Pored očigledne važnosti koju vizuelne umetnosti imaju za Beketa, njegov književni rad nerazdvojiv je od slike, odnosno, vizuelne reprezentacije. Beket ne pristupa ikoničnom spolja. Naprotiv, čitav njegov rad utemeljen je na slici. Ova slika je pojednostavljena do forme jednog osnovnog dijagrama, kvadrata, koji se pojavljuje u njegovim radovima od romana i pozorišnih tekstova pa do poznih televizijskih radova kao sto je "Quad I & II". Sledeći ovaj Beketov bazični dijagram otkrivamo presudnu važnost koncepta u njegovom stvaralaštvu, čime se on može svrstati medju rodonačelnike konceptualne umetnosti, rame uz rame sa Disanom. I dalje, pronalazimo da smisao ovog koncepta jeste pitanje odnosa izmedju nevinosti i neznanja, koji Lakan postavlja na sledeći način: "Ako mislim tamo gde nisam, znači da jesam tamo gde ne mislim".
Predavač Branislav Jakovljević, predaje na odseku za dramu na Stenford univerzitetu. Njegova uža specijalnost je avangadrna umetnost od devetnaestog veka do danas, eksperimentalno pozorište, performans i kritička teorija.
Dugi niz godina predavao je na Katerdi za ramu Njujorškog univerziteta Minesote. Jedan je od urednika u njujorškom časopisu TDR/The Drama Review.
Redovno piše za Beton. Objavio je knjigu Danil Harms: Pisanje i dogadjaj u izdanju Northwestern University Press.