Сњежана Кордић, лингвиста из Осијека, у својој књизи "Језик и национализам" пише о томе да се у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори говори истим језиком.
Кордић је у интервјуу за "Слободну Босну" изјавила да се ови народи међусобно разумију и да говоре једним језиком.
Она напомиње како је у лингвистици дефинисано да се ради о истом језику ако је најмање 81 одсто основног речничког блага заједничко. "А Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци, кад говоре стандардним језиком, имају 100 одсто заједничко основно речничко благо", казала је Кордић.
Пре неколико година Кордић је била оптужена да "поткопава темеље хрватске државе" због својих радова и ставова о језику.
Она каже да је до тога дошло јер "домаћи језикословци уверавају људе да држава и нација не може постојати ако нема засебан језик са засебним именом.
"То је, наравно, бесмислица јер иначе не би постојала чак ни америчка држава и нација, не би постојала швајцарска нација и држава, ни канадска, аргентинска...", сматра Кордић.
Лингвистички докази о постојању заједничког језика не угрожавају постојање засебне државе
"Човек стварно мора бити потпуно неук, да не кажем слеп, па да мисли да лингвистички докази о постојању заједничког стандардног језика угрожавају постојање Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе као четири засебне државе, или да угрожавају постојање четири нације", сматра Кордић.
Кордић у својој књизи наводи како се ради о стандардном језику који је полицентричан, односно да неколико нација говори истим језиком па он има неколико центара. "Све четири варијанте су равноправне, није једна од њих некакав "прави" језик, а друга "варијација" тог језика.
Полицентрични су сви светски језици, а и бројни други. Разлике између њихових варијанти су често веће него у нашем случају", сматра.
Језичка нетолеранција је политички прихватљива маска за нетолеранцију према другој нацији
Лингвисткиња наглашава да појединци који раздражено реагују на неке речи које препознају као знак друге нације изражавају језичку нетолеранцију.
Она се слаже с тим да је језичка нетолеранција често политички прихватљива маска за нетолеранцију према другој нацији. "Та маска се користи јер је у данашњим друштвима политички прихватљивије говорити о језичкој чистоћи него говорити директно о непријатељству према другој нацији", казала је.
"Типично је да мислимо да национализам постоји увек само код других, а наш национализам приказујемо као "патриотизам", користан и неопходан", казала је Кордић.
Кордић сматра да су хрватски лектори постали цензори. "Оно што раде домаћи лектори, то није посао лектора, него цензора. Ни у ком случају лектори у иностранству не врше одстрел ечи наведених на некаквим листама неподобности, а управо то чине домаћи лектори", сматра Кордић у изјави за "Слободну Босну".
Више о Сњежани Кордић можете наћи на сајту http://www.snjezana-kordic.de