Do sada je se puno saznalo o tome koiko zagadjenost vazduha utiče na razvoj plućnih i kardiovaskularnih bolesti, ali se zato jako malo zna koliko nečista životna okolina utiče na misaone (kognitivne) procese u ljudskom mozgu i koliko neekološki uslovi života deluju na naše raspoloženje i ponašanje.
Tom temom bavili su se naučnici Državnog univerziteta u Ohaju (SAD) koji su, na osnovu eksperimenata na miševima, zaključili da život u zagadjenom vazduhu nosi sa sobom i povećan rizik od depresije i oštećenja dela mozga zaduženog za učenje i pamćenje.
U ekspeimentu su korišćene dve grupe miševa od kojih je jedna držana deset meseci u ambijentu sa finim četicama prašine manjim od 2,5 mikrometara (PM2,5), dok je druga, tokom istog perioda, držana u čistom filtritanom vazduhu. Naučnici su tokom tog perioda pručavali ponašanje miševa, od kojih su svi bili muškog pola i zaključili da su jedinke iz zagadjenog vazduha pokazivale znake kognitivnih promena tako što su češće padale u depresiju i imali slabije afektivne odgovore, kao i umanjenu spsobnost učenja i pamćenja.
U kasnijem ispitivanju neuronskih ćelija, utvrdjeno je da kod miševa iz zagadjenog vazduha povećan prozapaljenski proces u hipokampusu, a da je gustina i razgranatost apikalnih dendrita bila smanjena.
Na osnovu tih podataka, tim naučnika, koje je predvodio L. K. Fonken, zaključili su da dugotrajna izloženost česticama zagadjenosti, karakterističnim za vazduh u velikim gradovima širom sveta, može da promeni afektivne reakcije i ponašanje i da može, menjanjem strukture nervnih ćelija, da ugrozi sposobnost učenja i pamćenja.