Prvi kongres Udruženja neurohirurga jugoistočne Evrope
Beogradu je pripala čast da organizuje ovaj skup zbog obeležavanja dva značajna jubileja - 90.godina neurohirurgije u Srbiji i 75.godina Klinike za neurohirurgiju KC Srbije. Tokom trodnevnog trajanja Kongresa (od 31.oktobra do 2.novembra) 125 svetskih eksperata iz oblasti neurohirurgije održaće predavanja pred 300 učesnika
Tradicija medicine i bolničkog lečenja u Srbiji spada u najstarije svetske i evropske tradicije, uređene zvaničnim dokumentom, budući da je sveti Sava još 1208. godine u isposnici u Studenici pisao studenički Triptik, zvanični crkveni ustav, kojim se uređuje život u manastiru. Modernim jezikom rečeno, u članu 40 uređuje se organizacija bolnice i odnos prema obolelima. Detaljno se opisuje raspored bolesničkih postelja, rad osoblja, kućni red, način upravljanja lekovima, protokol u slučaju epidemija i drugi detalji. Bolnica u Studenici je imala četiri sobe sa po 12 postelja, lekare i apoteku.
Koliko je ovaj zvanični propis bio mudar za svoje doba i koliko je Srbija tada bila napredna, govori i činjenica da su pacijenti odlazili iz bolnice sa otpusnim listama, vodili su se protokoli i arhive, kao što je i nadrilekarstvo bilo zabranjeno. U ovom Triptiku izrečena je i sentenca na kojoj se zasniva savremena medicinska filozofija:
"Uspešno isceljenje je samo ono koje podjednako brine o duhovnom i telesnom zdravlju", istakao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na otvaranju Prvog kongresa Udruženja neurohirurga jugoistočne Evrope (SEENS) u hotelu "Metropol".
Beogradu je pripala čast da organizuje ovaj skup zbog obeležavanja dva značajna jubileja - 90. godina neurohirurgije u Srbiji i 75. godina Klinike za neurohirurgiju KC Srbije.
Tokom trodnevnog trajanja Kongresa (od 31.oktobra do 2.novembra 2013.) 125 svetskih eksperata iz oblasti neurohirurgije održaće predavanja pred 300 učesnika.
Gostima iz 40 zemalja na svečanom otvaranju Kongresa prikazan je kratak istorijat srpske neurohirurgije, čije temelje je još 1923.godine postavio akademik prof. dr Milivoje Kostić, koji je tada u okviru Prve hirurške klinike i medicinske škole u Beogradu uradio prvu operaciju tumora hipofize kroz nos.
Potom je 1938. godine otvorio i posebno Odeljenje za neurohirurgiju u okviru Neurohiruške klinike u Beogradu.
Klinika, na žalost, ne poseduje gama nož, ali koristi aparat poslednje generacije kompjuterizovanih termografa mozga, kao i aparat za prikazivanje krvnih sudova koji su u potpunosti automatizovani. Takođe, postoji i elektrofiziološka laboratorija za registrovanje električne aktivnosti mozga, kičmene moždine i perifernih nerava. U planu je dalji razvoj funkcionalne neurohirurgije i hirurgije degenerativnih oboljenja kičme.
Od 70-tih godina prošlog veka, kako je na otvaranju istakao direktor Neurohirurške klinike KC Srbije prof. dr Miodrag Rakić mikrohirurška tehnika se postepeno razvijala, tako da se krajem te decenije oko 60 odsto operativnih zahvata odvijalo pod kontrolom mikroskopa, dok se danas taj broj popeo na 90 odsto.
Sa više od tri hiljade složenih neurohirurških operacija godišnje, Neurohirurška klinika spada u red najvećih ustanova te vrste u Evropi.
- Pored toga, želim da pomenem i jedan broj naših kolega koji su svoju energiju utkali u razvoj neurohirugije, počev od akademika prof.dr Milivoja Kostića i akademika prof.dr Slobodana Kostića, do profesora dr Nikole Sekulovića i profesora dr Vase Antunovića - dodao je Rakić.
Kongres je organizovala Klinika za Neurohirurgiju KC Srbije u saradnji sa Udruženjem neurohirurga Srbije, Udruženjem neurohirurga jugoistočne Evrope, a održava se pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, uz podršku relevantnih institucija.