Prva nacionalna konferencija o retkim bolestima u Beogradu
Osobe sa retkim bolestima i njihove porodice suočavaju se sa istim teškoćama - nedostatak dijagnoze, informacija o samoj bolesti, naučnog znanja i kvalitetne zdravstvene zaštite, zatim stigmatizacija, visoka cena postojećih lekova i lečenja, a kada lekari i postave dijagnozu i žele da leče osobu sa retkom bolešću, administracija im to onemogućava, rečeno je na prvoj dvodnevnoj Nacionalnoj konferenciji o retkim bolestima, koja se održava u Beogradu.
Retka bolest se javlja na dve hiljade građana, ali se jedan broj javlja i u srazmeri jedan na nekoliko stotina hiljada, odnosno miliona ljudi. Ove bolesti su većinom genetskog porekla (80 odsto), a prvi simptomi bolesti se javljaju već na rođenju ili u ranom detinjstvu (50 odsto), dok je najčešća posledica trajni invaliditet.
- Mi se nadamo da će se, konačno početi sa izradom Nacionalnog plana i da će biti usvojen, kao uostalom i Nacionalni registar kako bi se znalo koliko ljudi sa retkim bolestima živi u Srbiji, gde se leče i kod koga, sve u cilju bolje saradnje lekara i lakšeg pronalaženja i kontaktiranja obolelih kaže za sajt znanje.rs predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) Jelena Milošević.
Ona je dodala da je terapija u nekim slučajevima obezbeđena samo za decu. Pritom, valja imati u vidu da postoji i veliki broj retkih bolesti sa kojima može da se živi do poznih godina, ali je neophodna podrška celog društva. Milošević navodi da terapija nije uvek obezbeđena, kao recimo za Hanterovu bolest. Za bolest Fibrodisplazija osifikans progresiva, od koje ona boluje, a od koje oboleva jedan na dva miliona ljudi, terapija i ne postoji, ali je zato neophodno uzimanje enteralne ishrane, kao dodatka ishrani zbog ukočene vilice.
- Brojne neuromišićne bolesti podrazumevaju upotrebu neinvazivnih respiratora, koji potpomažu disanje, što je u našoj zemlji delimično rešeno, kao što ni svi ne mogu da ostvare pravo čak ni na ortopedsko pomagalo. Jedino uz sve ove preduslove možemo da budemo ravnopravni građani podvlači Milošević.
Koliko članova ima vaše Udruženje?
- NORBS ima 12 udruženja članica i oko 15 pojedinačnih članova, što je ukupno oko 3.000 članova. Međutim, nisu sve osobe sa retkim bolestima članovi udruženja, jer je to slobodan izbor. Ipak, NORBS se zalaže za prava svih osoba sa invaliditetom. Učlanjeni su i u Evropsko udruženje, čiji su predstavnici podržali ovu Konferenciju.
Kakva je prohodnost obolelih od retkih bolesti ka zdravstvenim ustanovama i uspostavljanje kontakta sa odgovarajućim lekarom?
- To prvenstveno zavisi od ličnosti lekara. Svi smo ljudi. Problem je što bi lekar morao da bude u obavezi da spaja i umrežava pacijente sa istom dijagnozom. Zatim, neophodna je i međusobna saradnja lekara, naročito kada su u pitanju kompleksne bolesti, koje imaju simptome više bolesti i za koje je potreban interdisciplinarni tim sturčnjaka.
Koje probleme imate na planu uključivanja u društveni život?
- Predrasude uvek postoje. Osobama sa retkim bolestima, uglavnom nisu potrebne specijalne škole, a mogu da završavaju i fakultete, kao i da se zapošljavaju. Ali, za to su potrebni određeni preduslovi, naročito ukoliko osoba sa retkom bolešću ima invaliditet i koristi invalidska kolica, neophodni su joj lift, oboreni ivičnjaci i adaptirano kombi vozilo. Ta pitanja bi trebalo da rešavaju gradske vlasti i Ministarstvo socijalne politike, dakle celo društvo ističe Milošević, koja je inače diplomirala engleski i književnost na Filološkom fakultetu, a sada je na masteru na Fakultetu političkih nauka na komunikologiji.
Na pitanje šta država može da uradi za obolele od retkih bolesti, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije prof. dr Dušan Milisavljević za naš sajt kaže:
- Svake godine se od građana Srbije u budžet republičkog fonda slije više od dva miliona evra. Ako postoji dobra volja, država može da nađe način da reši probleme dece, koja boluju od retkih bolesti. Osnovno je pravljenje Nacionalnog registra i zakonske regulative. Inače, ja završavam Predlog zakona koji bi omogućio vidljivost ove dece, tako što se jasno precizira da ako lekar ne uspostavi dijagnozu u roku od šest meseci, u obavezi je da ga pošalje u inostranstvo o trošku države. Na taj način će se prekinuti sa dosadašnjom praksom u kojoj decu leče naši vrsni stručnjaci, a da ne znaju njihovu dijagnozu, bez koje se dete, ustvari, nepravilno leči.
Beogradska dvodnevna konferencija o retkim bolestima održava se u organizaciji Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) u saradnji sa Institutom za molekularnu biologiju i genetiku i genetičko inženjerstvo, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Evropske organizacije za retke bolesti, u okviru Europlan projekta čiji je pokrovitelj Evropska komisija.