Osobe koje su alergične na polen breze ne mogu da jedu jabuku, imaju teške reakcije kada jedu kikiriki i šargarepu, dok alergični na ambroziju ne smeju ni da pogledaju kamilicu, kao što ne smeju da jedu ni bananu u sezoni cvetanja, zatim lubenicu, dinju i celer
U Srbiji je sezona polena ove godine počela ranije nego što je uobičajeno, a trenutno od velikih alergena cvetaju breza, jasen, vrba i orah, što će u narednom periodu dovesti do velikog broja obolelih od alergijskih rinitisa, odnosno kijavice. Prema novim ispitivanjima, procenjuje se da u našoj zemlji oko 40 odsto građana periodično oboljeva od nekog vida alergije, a od brojnih lekova koji se koriste u tim stanjima, utvrđeno je da homeopatski preparati mogu da deluju i preventivno.
- Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, te nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa liče na prehladu, ali ako se javlja uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom obeležavanja Svetske nedelje alergija i najave Svetske nedelje homeopatije prof.dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
O tome koliko ovo oboljenje stvara dodatne neprilike, govori i činjenica da osobe koje su alergične na polen breze, ne mogu da jedu jabuku, imaju teške reakcije kada jedu kikiriki i šargarepu, dok alergični na ambroziju ne smeju ni da pogledaju kamilicu, kao što ne smeju da jedu ni bananu u sezoni cvetanja, zatim lubenicu, dinju i celer, napominje prof.dr Nestorović.
On je dodao da je jedna od posledica globalnog otopljenja, produžena sezona cvetanja određenih biljaka. Fenomen koji se trenutno odvija u Evropi i koji je zbunio biologe, jeste širenje polena na određenim mestima na kojima se ne bi mogao očekivati.
Ova i prethodna blaga zima dovele su do toga da je polen drveća počeo da cveta rano i dugo, te je breza prošle godine cvetala skoro pet, umesto dve-tri nedelje. Najveći problem je sa ambrozijom, koja je 70-tih godina bila potpuno nepoznata, a sada se epidemijski širi tako da je stigla i do Skandinavije.
Bilo kako bilo, krajem ferbuara počinje sezona alergena sa polenom leske, krajem aprila su poleni trava, zatim koprive, pa polen ambrozije i završava se u novembru, tako da to više nije ni sezona, jer ostaju samo dva meseca slobodna, rekao je prof.dr Nestorović.
Zato, prema njegovim rečima lečenje pacijenata postaje vrlo komplikovano, pošto lekovi moraju redovno da se koriste tokom cele godine (antihistaminske tablete, kapi za oči, sprej za nos, a neko ko ima astmu i sprej za pluća) što je prilično opterećujuće kako za pacijenta, tako i za zdravstveni sistem.
Na sreću, postoje i drugi načini lečenja alergijskih oboljenja, na koje je savremena medicina do sada malo obraćala pažnju, kao što je homeopatija. Zašto se, onda ne bi kombinovalo više terapijskih postupaka?, upitao je prof.dr Nestorović i odgovorio: "Lično, često pacijentima preporučujem fitoterapiju, to jest naše domaće biljke (crni luk i kopriva su izuzetni antialergijski lekovi)".
Mirjana Mitrović, načelnica Službe za polen Agencije za zaštitu životne sredine rekla je da su se prvi poleni pojavili 10. januara i to najpre leska. Ona je navela da na našoj teritoriji u okviru državne mreže postoji 13 stanica i četiri koje nisu finansirane iz budžeta, ali koje dostavljaju podatke po identičnoj metodologiji.
Ambrozija stigla do Skandinavije
Ova i prethodna blaga zima dovele su do toga da je polen drveća počeo da cveta rano i dugo. Tako je breza prošle godine cvetala skoro pet nedelja. Najveći problem je sa ambrozijom, koja je 70-tih godina bila potpuno nepoznata, a sada se epidemijski širi tako da je stigla i do Skandinavije
Prethodne nedelje jedna merna stanica na Zvezdari imala je 2.144 polenova zrna, a prošle godine 158. U Novom Beogradu je prošle nedelje bilo 7.277 polenovih zrna, a prošle godine 494, u Nišu 8.148, a prošle godine 594, u Kragujevcu 4.947, a prošle godine 334 za čitavu nedelju, u Kuli 3.268, a prošle godine 48, u Subotica 10.153 polenovih zrna (od toga 3.024 polenovih zrna breze), a prošle godine 301 i na Zlatiboru je zabeleženo 292, a prošle godine 35 polenovih zrna navela je Mitrović, dodajući da rosna kiša koju ima Zlatibor obara alergene.
Po evropskoj preporuci Asocijacije za aerobiologiju za ambroziju je spušten prag na 15 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, dok je za ostale alergene (kao što su poleni drveća i trava) prag 30 polenovih zrna, istakla je Mitrović.
- Ako je u jednom danu 2011. godine ambrozija imala 858 polenovih zrna, onda je jasno da u Subotici gde je bilo i preko hiljadu u jednom danu i zdrave osobe počinju da imaju svrab u očima i sekreciju iz nosa.
Prema statistikama, svaki drugi Evropljanin patiće od alergije, upozorila je Mitrović.
- Alergijski rinitis, najčešće je alergijsko oboljenje i obuhvata 15-30 odsto svetske populacije, a procenat obolelih svakodnevno se povećava - više od 600 miliona ljudi širom sveta pati od toga, dok dve trećine pacijenata sa alergijskim rinitisom ima srednje ili teške simptome, koji ih onemogućavaju u svakodnevnim aktivnostima.
Mr ph , homeopata objasnila je da homeopatija u svom specifičnom mehanizmu delovanja, podstiče organizam da se sam bori protiv oboljenja, što znači poboljšanje na opštem nivou usled čega dolazi do smanjenja simptoma određene tegobe.
- Lek za alergijsku kijavicu je polinol, koji je kao i svi homeopatski lekovi prirodnog porekla (registrovan je u Nemačkoj od 1960.godine) i svi mogu da ga koriste.
Takođe, homeopatija je blaga i nežna, te u većini slučajeva ne izaziva neželjene efekte, jedino ako pacijent ima alergijsku reakciju na neku od komponenti koje se nalaze u homeopatskom leku, rekla je Krivačić.