 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
6. maj. 2014. Reforma mentalnog zdravlja u Srbiji 
Rad na reformi mentalnog zdravlja u Srbiji je započet 2003. godine kada je formirana Nacionalna komisija za mentalno zdravlje. U okviru Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, naša zemlja je potpisala regionalnu izjavu o spremnosti da započne reformu.
Ona je dodala da su prethodna Vlada i Ministarstvo zdravlja na čelu sa ministarkom zdravlja prof.dr Slavicom Djukić-Dejanović učinili konkretne korake, tako da je 2013. godine donet Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, a krajem te godine i dva pravilnika - o uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolaciju lica sa mentalnim smetnjama, koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama, kao i Pravilnik za obrazovanje organizacionih jedinica i obavljanje poslova zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Deinstitucionalizacija pacijenata Biserko je istakla da je ovo završna faza kampanje civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim smetnjama, koju je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu. Projekat je realizovan u saradnji sa partnerskom organizacijom "Jan" i uz podršku zaštitnika građana, Pokrajinskog ombudsmana, kao i Ministarstva zdravlja. Upravo zato se očekuje da nova Vlada nastavi i ubrza reformu u ovoj oblasti, kako bi se što pre omogućilo otvaranje Centra za mentalno zdravlje i postepena deinstitucionalizacija osoba, koje su smeštene u velikim psihijatrijskim bolnicama, ali i u socijalnim ustanovama. - Iako je civilno društvo odavno prepoznalo problem ove grupe stanovništva, napori raznih organizacija dugo su bili nesinhronizovani. S obzirom na to da se radi o kompleksnoj i osetljivoj temi, Helsinški odbor je tokom realizacije ovog projekta, uključio i Kancelariju zaštitnika građana i pokrajinskog ombudsmana, kao i predstavnike Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, OEBS, te neke nevladine organizacije kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Caritas i druge. U Srbiji, kako je napomenula Biserko, ljudska prava još uvek nisu sistemski ugrađena u sve oblasti. To se, naročito odnosi na ranjive grupe, od kojih je izdvojila osobe sa mentalnim poteškoćama i psihijatrijske bolesnike. Pritom, valja imati u vidu da je u okviru procesa pridruživanja poseban akcenat stavljen upravo na ljudska prava, koja su zaštićena Poveljom EU o ljudskim pravima, kao sastavnog dela Lisabonskog ugovora. Pregovori na ovom planu biće usmereni na nekoliko pitanja, pre svega na borbu protiv diskriminacije, zaštitu nacionalnih manjina, uključujući i položaj Roma, slobodu medija, sprečavanje zločina i mržnje, zatvorski sistem, zaštitu prava žena, dece i osoba sa invaliditetom, prava LGBT populacije i zaštite podataka o ličnosti. Prema rečima narodne poslanice i predsednice Udruženja psihijatara Srbije prof.dr Slavice Djukić-Dejanović drevni narodi su verovali da su mentalne bolesti dela demonskih sila i bogova, te da jedino isterivanjem zlih duhova može da im se pomogne. - Nažalost, imam utisak da, do današnjih dana u kolektivnom nesvesnom, i kod nekih odgovornih osoba živi takvo verovanje, prekriveno različitim racionalizacijama. - Filip Pineli je davne 1793. skinuo okove duševnim bolesnicima i još tada pozvao sve ljude dobre volje da razumeju da je mentalna bolest bolest kao i svaka druga, te da buduće generacije ljudska prava posmatraju u okviru najsenzibilnijih grupa, a nema dileme da su među njima sigurno i osobe sa mentalnim smetnjama. Ipak, nasporije napreduje ostvarivanje prava onih, koji često nisu u stanju da se sami bore za svoja prava. Zbog toga se kvalitet brige društva o ljudskim pravima mora meriti kroz to kakva su ljudska prava onih koji se nalaze u azilima, u zatvorima, prema kojima društvo mora pokazati veću senzibilnost rekla je prof.dr Dejanović. Pitanje stigmatizacije osoba sa mentalnim smetnjama i dalje je naš najveći problem i najveća prepreka deinstitucionalizaciji, kao i strah od sopstvenog mentalnog problema mnogih odgovornih osoba, koji često to ne prepoznaju. Bežanje od rešavanja problema osoba sa mentalnim smetnjama, zapravo je bežanje od sopstvenog straha, koji je najteže savladati, smatra prof.dr Dejanović. Povratak kući vraćanje dostojanstva Takođe, u porodici najbliži srodnici često neće da prihvate osobu sa mentalnim smetnjama. - I tu neprocenjivu vrednost ima civilni sektor. Klinička i bolnička odeljenja trebalo bi da funkcionišu tako da budu spremna da prime deinstitucionalizovane pacijente kada je u pitanju njihova zdravstvena potreba, a da socijalne institucije brinu o uticaju porodice na njih, kao i da porodice prihvate da te osobe nisu objekti nego ljudi, koji su se vratili u porodicu sa svojim potrebama rekla je prof.dr Dejanović. Nemedikamentozni tretman kod osoba sa mentalnim smetnjama može napraviti bića, koja mogu sa neuporedivo više dostojanstva da funkcionišu. - Naš plan je da u mreži zdravstvenih ustanova, pre svega u četiri velike psihijatrijske bolnice, godišnje barem po deset postelja bude manje, što znači da se već krenulo sa deinstitucionalizacijom. Kako se jedinica lokalne samouprave, centri za socijalni rad, bolničke ustanove i pre svega domovi zdravlja kao primarni "bedemi" u zdravstvenoj zaštiti, budu podizali na viši nivo, to će se češće dogadjati. Moramo raditi na tome da ove osobe postanu korisne i sebi i zajednici, a to nije utopija navela je Dejanović. Ona je dodala da je osoba sa mentalnom smetnjom neko ko je imao mnogo duše, koja je ranjiva i može naći svoje pravo mesto u procesima rada i društvenih aktivnosti, ali pre svega mora imati emotivnu i socijalnu podršku svog najbližeg okruženja i sredine u koju se vraća. Izolacija takve osobe u jedinici lokalne samouprave je još veća stigmatizacija, nego izolacija u sredini gde su svi već izolovani. Prema tome, treba voditi računa da se ne naprave greške u nameri da se destigmatizuje i deinstitucionalizuju osobe sa mentalnim smetnjama. Zato je potrebna koordinacija aktivnosti civilnog sektora i svih koji u državnom sistemu imaju odgovornost i obavezu da to čine. Profesorka dr Slavica Djukić-Dejanović je za znanje.rs rekla da se ovaj proces odvija sporo zato što nemamo institucije u jedinicama lokalne samouprave, koje će prihvatiti te ljude tako da ih uključe u društveni život. Osim toga, neosnovan je strah da će ti ljudi biti agresivni i da će dirnuti u sopstveno mentalno zdravlje. Zato se mora kod najodgovornijih ljudi u jedinicama lokalne samouprave, u opštinama, u jedinicama za socijalno zbrinjavanje i domovima zdravlja mnogo raditi na tome da onaj ko napusti veliku psihijatrijsku bolnicu, ne bude opet u nekom kutku izolovan i sam. Drugim rečima, neko mora brinuti o njegovom zdravlju, socijalnom angažmanu, higijenskim normama, davati uputstva porodici u kojoj se ta osoba nalazi, koju mora povremeno i posećivati. Zato se proces odvija sporo. Alternativa ima svoje mesto Zahvaljujući savremenim (ne)farmakološkim oblicima lečenja, danas imamo mogućnost da se ogroman broj ljudi vrati svojim porodicama. Porodica bi trebalo da bude svesna da je potpuno moguće popravljanje mentalnog funkcionisanja njihovog srodnika, koji ima svoje potrebe koje možda nisu iste kao ranije, ali da je neophodno da prihvate osobu koja se vratila u porodičnu sredinu. Znanje.rs: Kako može da se izvrši prevencija mentalnog zdravlja? Prof.dr Slavica Djukić-Dejanović: Prevencija mentalnog razboljevanja kao i svi skrininzi radi se pred polazak deteta u školu, tokom školovanja kroz sistematske preglede, kroz skrininge u domovima zdravlja, a potpuno zdrave osobe bi trebalo da imaju komunikaciju sa psiholozima i da rade odredjene testove gde se relativno rano može otkriti vulnerabilnost i osetljivost. Nažalost, dijagnozu postavljamo kada bolest, već dugo traje i kada je izmenila strukturu centralnog nervnog sistema, kada su mogući terapijski rezultati na nižem niovu. Bolest se prevenira stilom života, ali i ranim otkrivanjem simptoma bolesti. Znanje.rs: Šta mislite o novim metodama lečenja u okviru alternativne medicine? Prof.dr Slavica Djukić- Dejanović: Nema pravca, koji je opravdao svoje postojanje u iskustvu ili u nauci, a da nema neko svoje mesto u tretmanu. Tu samo moramo biti kritični i odvojiti vidovitost od alternativne i tradicionalne medicine, koja je na osnovu iskustva dala odredjene rezultate i koja je komplementarna sa takozvanom naučnom i stručnom medicinom. Svaki psihijatar je pobornik alternativnih metoda ako one komplementarno mogu imati svoje mesto. Jasmina Vujadinović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 38
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 38