б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш.

Према фонетици, сугласници настају затварањем једног дела говорног тракта тако да ваздушна струја не пролази слободно од плућа до усана. Појам сугласник се често користи за неслоготворне гласове или за полусамогласнике.

Према звучности, сугласници се деле на:

• звучне: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ
• безвучне: П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц
• сонанте: М, В, Р, Л, Н, Љ, Њ, Ј

При изговору сонантних сугласника гласнице трепере као при изговору самогласника, али се на путу ваздуха од плућа до усана ипак ствара нека препрека: због тога сонантни сугласници се називају и гласницима.

Према месту изговора, односно месту њиховог стварања, сугласници се деле на:

• уснене (лабијални)
• двоуснене (билабијалне): П, Б,
• Муснено-зубне (лабиоденталне): Ф, В
• зубне (денталне): Т, Д, С, З, Ц
• надзубне (алвеоларне): Л, Р, Н
• предњонепчане (палаталне): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч, Џ
• задњонепчане (веларне): К, Г, Х�