Katastrofalne polave koje su ovih dana pogodile Srbiju, Republiku Srpsku i Hrvatsku nanele su previše štete i odnele previše žrtava. Pametno ponašanje za vreme i posle poplave neophodno je da bi se izbegle dalje žrtve i nove štete. Evo šta stručnjaci kažu kako se treba ponašati. Nije na odmet da ovo odštampate i da se povremeno podsetite, jer nikada ne znate kada i da li će da vam zatreba. Nadamo se da neće.
Dok poplave traju:
Obavezno prihvatite poziv nadležnih na evakuaciju i poštujte instrukcije koje vam daju. Slika koju vi vidite je ograničenog obima i sasvim je sigurno da policija, vojska i spasioci imaju bolje uslove da sagledaju celokupnu situaciju i bolje procene potencijalnu opasnost od vas. Pored toga, većina vaših komšija je napustilo svoje domove i nije u redu da vi ostanete sami sa njihovom imovinom bez nadzora. Vaše uporno i tvrdoglavo odbijanje evakuacije, često sa nesuvislim razlozima, može da izazove sumnju u vaše namere, zbog čega policija može(često i treba) da upotrebi silu i da vas udalji iz vašeg doma.
Dok čekate spasioce budite u blizini zgrada ili drugih čvrstih objekata. Izbegavajte ulazak u niže i nestabilne objekte, jer postoji mogućnost njihovog urušavanja.
Nemojte bez preke potrebe ulaziti u poplavnu vodu, jer ona može da bude u kontaktu sa strujom i samim tim da bude pod električnim nabojem. U kontaktu sa telom, struja izaziva grčeve mišića, zato, ako baš morate u vodu, a sumnjate u njenu naelektrisanost, pre nego što zakoračite, pipnite je stojeći na suvom, tako da vam eventualni grč povuče ruku iz vode. Jedan od najboljih načina je stisnuti pesnicu sa izbačenim, ali savijenim srednjim prstom, okrenuti naddlanicu ka vodi i pipnuti vodu zglobom srednjeg prsta. Eventualni električni udar koji dobijete neće vas ubiti, ali će vam odbaciti ruku iz vode i jasno reći da ne smete da ulazite. Ovo i ne pokušavajte ako vidite oborene električne vodove, a u kući još uvek imate struju ili vidite varničenje bilo gde u okolini.
Kada udjete u vodu, nemojte hodati kao po suvom, jer možete da nagazite na polomljene flaše, prozore, savijene oštre limove i tako se teško povredite. Vucite lagano noge po dnu tako da na vreme osetite prepreku i stanete. Pipanjem ispitate mogući zaobilazak i tek onda nastavite. Istim načinom kretanja na vreme ćete napipati eventualne rupe u koje biste upali kada biste išli normalno.
Ne ulazite u brze bujice bez obzira što vam se čini da je plitko i da možete da prodjete. Brza voda koja vam nije ni do kolena može bez većih problema da vas obori, jer se krećete po muljevitoj i klizavoj podlozi.
Ako se kroz poplavnu vodu krećete automobilom ili drugim drumskim prevoznim sredstvom, uvek imajte na umu da postoji mogućnost da je deo puta odnet i da na njemu postoje ogromne rupe koje se ne vide pod vodom, pa svoje kretanje prilagodite toj situaciji. Takodje, treba da znate da je zemlja već prilično natopljena i da postoji mogućnost poniranja ili odrona pod teretom automobila.
Ako ste u automobilu, a vidite da voda brzo narasta izadjite iz auta, jer će on uskoro izgubiti dodir sa tlom i poneće ga voda u nepoznato i neizvesno. Nemojte u tom trenutku da budete u njemu, jer više nečete moći da izadjete. Van auta imate veću šansu da se dokopate obale.
Iako se nalazite u poznatom području, znajte da polava može toliko da izmeni okolinu da u potpunosti izgubite orijentaciju.
Dok se nalazite u poplavljenom području nemojte da pijete vodu iz vodovoda, jer je velika verovatnoća da je zagadjena. To možete da učinite samo ako od nadležnih dobijete informaciju da je voda bezbedna. Zato slušajte vesti da biste saznali sve neophodne informacije
Čim izadjete iz poplavljenog područja postarajte se da promenite odeću, jer je natopljena zagadjenom vodom i predstavlja potencijalni izvor zaraze.
Ako ste mladi, jaki i zdravi ponudite svoju pomoć službama koje su došle da VAS spašavaju. Spasite i vi nekog od vaših sugradjana i čuvajte njihovu imovinu.
Poplava uvek izaziva emotivni i fizički stres i zato morate da vodite računa i o sebi i o članovima svoje porodice, ali morate deo pažnje da posvetite i celoj zajednici, kao i ljudima koji su vam došli u pomoć.
Kada poplave prodju:
Povratak kući moguć je tek kada lokalne vlasti potvrde da je sigurno i bezbedno. Nemojte pokušavati da se vratite ili izvidjate na sopstvenu ruku, jer vas snage bezbednosti lako (i s razlogom) mogu osumnjičiti za kriminalne radnje i pokušaj prisvajanja tudje imovine bez nadzora.
Iako je poplava (po vašoj proceni) prošla, imajte na umu da opasnost od nove nije prošla sve dok to ne potvrde nadležni organi. Osim toga, imajte na umu da mogući odroni, klizišta i potkopani temelji i dalje predstavljaju izrazitu opasnost.
Kada se vratite u svoj dom:
Prvo što treba da uradite kad se vratite u svoj dom je da isključite glavni prekidač i osigurače čak i ako znate da struja u vašem naselju još nije uključena. Sve u vašoj kući je mokro i provodi struju, a nije sigurno da ćete na vreme saznati kad će da je uključe. Kad će u vašoj kući biti struje vi odlučujete, a to je kad sve bude sredjeno i suvo, što znači bezbedno.
Pre nego što u kuću uvedete ostale članove porodice proverite stabilnost gradjevine i utvrdite oštećenja. Ovo se posebno odnosi na plinske sisteme i struju. Odmah za njima su vodovod i kanalizacija. Članove porodice uvedite tek kad se uverite da je sve bezbedno.
Detaljno očistite sav mulj i nanose koji su ostali, jer su pravo leglo zaraze. Sve stvari, odeću i obući u kući detaljno dezinfikujte. Bolje je baciti stvari koje ne možete dobro da očistite nego da ih zadržite i njima se zarazite. Posebnu pažnju posvetite sopstvenoj higijeni za to vreme i po okončanju tog posla.
Zaštitite svoje stvari od daljeg propadanja i sa velikom pažnjom uklonite leševe životinja, ali pre samostalnog pokušaja pokušajte da kontaktirate stručne službe koje su za to zadužene i koje, sasvim sigurno, bolje od vas znaju da to obave, a i bolje su opremljene.
Stručne i humanitarne službe mogu vam pomoći i oko nabavke sredstava i pribora za čišćenje, kao i za dezinfekciju. Raspitajte se u vezi s tim na najbližem punktu.
Od komunalnih preduzeća tražite uslugu čišćenja oštećenih septičkih jama i ispiranje kanalizacionih sistema što je prije moguće. Oštećena fekalna, ali i kišna, kanalizacija predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje.
Da biste sve poslove koji vas očekuju mogli da obavite kako treba morate da racionalno trošite snagu i da imate pripremljen plan aktivnosti kog ćete da se uredno pridržavate. Redovno se odmarajte i dobro jedite, uz drastično povećanu brigu o higijeni i sprečavanju zaraze.
Što više komunicirajte s ljudima u okolini radi saradnje i medjusobne pomoći, ali se čuvate dezinformacija i panike. Uvek više verujte stručnim službama, nego usplahirenim sugradjanima. Njih pokušajte da umirite.
Postarajte se da nadležni na vreme i stručno procene štetu koju ste pretrpeli, posebno ako ste bili pametni i osigurali svoju imovinu kod nekog osiguravajućeg društva.
Katastrofalne polave koje su ovih dana pogodile Srbiju, Republiku Srpsku i Hrvatsku nanele su previše štete i odnele previše žrtava. Pametno ponašanje za vreme i posle poplave neophodno je da bi se izbegle dalje žrtve i nove štete. Evo šta stručnjaci kažu kako se treba ponašati. Nije na odmet da ovo odštampate i da se povremeno podsetite, jer nikada ne znate kada i da li će da vam zatreba. Nadamo se da neće.
