 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
18. jun. 2014. Medjunarodna nedelja značaja štitaste žlezde 
Prema zvaničnim statistikama, čak 300 miliona ljudi širom sveta ima problem sa poremećajem štitaste žlezde, među kojima je samo polovina njih toga i svesna, a simptomi mogu da dovedu do kancera tiroidine žlezde, autoimunih oboljenja, neplodnosti, depresije ili anksioznosti, kao i deficita joda. -Štitasta žlezda ima tendenciju da pravi čvorove, a od ukupnog broja više od 5 odsto predstavljaju malignitet. Do 1990. godine, incidenca tiroidnog karcinoma je bila stabilna u svetu, ali od tada se javlja porast, pri čemu se jedino zna da ga prouzrokuje jonizujuće zračenje - rekao je prof.dr Miloš Žarković sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije na današnjoj konferenciji za novinare u Belgrade Art Hotelu povodom obeležavanja Međunarodne nedelje značaja štitaste žlezde.
Pritom, kod tiroidnog karcinoma nije potrebna hemioterapija, već se problem rešava hirurškim putem, eventualno uz radioaktivni jod. Inače, kako je naglasio prof.dr Žarković, porast broja obolelih pokazuje da će do kraja ove dekade, karcinom štitaste žlezde biti četvrti najveći karcinom u humanoj populaciji u celom svetu. Autoimune bolesti štitaste žlezde dovode do funkcionalnih poremećaja štitaste žlezde (hipotiriodizam i hipertiroidizam). Dve najčešće autoimune bolesti su Hašimoto tiroiditis (Hašimoto je bio japanski hirurg koji je 1925. opisao četiri pacijenta sa ovom bolešću, to jest autoimunim hroničnim limfocitarnim tiroiditisom) i Grejsova bolest. -Učestalost Hašimoto tiroiditisa je tri do šest pacijenata na 10.000 stanovnika: u početku, najčešće ne postoji nikakva klinička simptomatologija, već tek kada bolest uznapreduje dolazi do funkcionalnog poremećaja kada se javlja izražena klinička slika (umor, oslabljena koncentracija, depresija, osećaj hladnoće, dobijanje u telesnoj težini iako je apetit nepromenjen, opstipacija, suva koža, neuredne menstruacije) -navela je ass.dr Biljana Nedeljković-Beleslin sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS. Ona je dodala da je dr Grejsova bolest autoimuni hipertiroidizam, čija je učestalost 30 na 100.000 stanovnika, pri čemu je od početka praćena hipermetabolizmom i hipertirozom. Klinički pacijenti se žale na nervozu, anksioznost, lupanje srca, tremor, gubitak u telesnoj težini takođe pored nepromenjenog apetita, dijareju, vlažnu kožu, preznojavanje, neuredne menstruacije i očne promene. Svetska zdravstvena organizacija, nedostatak joda dovodi u vezu sa neplodnošću, jer je ovaj mikorelement povezan sa zdravom proizvodnjom tiroidnih hormona, koji su od vitalnog značaja za plodnost i začeće. Jasmina Vujadinović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 34
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 34