Stručnjaci veterinarske medicine
koji se bave problemima reprodukcije životinja, ispitujući nove mogućnosti, preuzeli su od lekara humane medicine ultrazvučnu
dijagnostiku.
Oduvek je čovekova želja bila
da kontroliše i poboljša plodnost životinja, kako domaćih (uzgajivači i
stočari), tako i divljih (u lovištima, rezervatima i zoološkim vrtovima).
Međutim, na plodnost životinja utiču mnogi faktori i cilj odgajivača
je da ih kontroliše (neke od njih isključi, da im smanji i ograniči dejstvo)
dok određenim nasuprot teži da potencira uticaj.
Jedna od važnijih mera u kontroli
plodnosti je i dijagnostika graviditeta (otkrivanje bremenitosti).
Do sada je ustanovljeno više kliničkih i laboratorijskih metoda za dijagnostikovanje
graviditeta životinja. Većina ovih dijagnostičkih testova je izvodljiva
samo u posebnim uslovima i sa posebnom opremom (naročito se odnosi na laboratorijske).
To u svakodnevnoj praksi predstavlja nedostatak, pogotovu ako je na rezultate
testa potrebno duže čekati, kao što su različita ispitivanja polnih hormona
u telesnim tečnostima: RIA i EIA, određivanje koncentracije progesterona.
Želja i potreba odgajivača za trenutnim saznanjem o stanju plotkinje (plodna
ili neplodna) u momentu pregleda podsticala je naučnike i istraživače da
razviju brže (pa čak i trenutne) dijagnostičke testove.
Osim toga, zbog sezonske prirode
polne aktivnosti nekih vrsta domaćih životinja (ovce, koze, konji) potrebno
je u toku priplodnog perioda što veći procenat plotkinja uspešno pripustiti,
odnosno osemeniti. To znači da postoji velika potreba za što ranijim otkrivanjem
bremenitosti posle osemenjavanja da bi se neplodne životinje još u toku
sezone mogle podvrgnuti tretmanu i ponovo oploditi.
S druge strane, kontinuirana proizvodnja
tokom godine, kod životinja čija polna aktivnost ciklično traje u toku
cele godine (krave i svinje) takođe je važno što ranije posle osemenjavanja
utvrditi da li je uspelo ili ne, da bi proizvodnja mogla da ostane u okvirima
ekonomske rentabilnosti. Dakle, metoda za otkrivanje plodnosti - neplodnosti
treba da je upotrebljiva što ranije posle osemenjavanja.
Konačno, dijagnostički test treba
da bude što je moguće tačniji (poželjno 100% tačnosti) čime bi se izbegle
greške netačne dijagnoze koje mogu da nanesu štetu odgajivaču.
Stručnjaci veterinarske medicine
koji se bave problemima reprodukcije životinja suočeni su sa opisanim zadacima
i ispitujući nove mogućnosti preuzeli su od lekara humane medicine ultrazvučnu
dijagnostiku.
Deo zaposlenih Naučnog Instituta za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja u Temerinu
Ultrazvučna dijagnostika je prvi
put primenjena u veterinarskoj dijagnostici 1982. godine u cilju uočavanja
steonosti krava. Za razliku od ranijih ultrazvučnih detektora koji su kod
steonih krava i suprasnih svinja davali određen zvučni signal, novi uređaj
- ultrazvučna ehokamera poseduje ekran tj. prikazuje sliku. Ovakav aparat
koji može da prikaže sliku unurašnjih polnih organa plotkinje brzo je našao
primenu kod skoro svih vrsta životinja. Na osnovu dosadašnjih istraživanja
ultrazvučnom ehokamerom moguće je najranije ustanoviti (konstatovati) bremenitost
kod: ovaca i koza - već sa 30 do 35 dana sjagnjenosti, svinja - sa mesec
i po dana suprasnosti, kobila - sa oko tri nedelje ždrebnosti i krava -
sa oko 25 dana steonosti.
U svim slučajevima primene ultrasonografije
donošenje ocene o bremenitosti vrši se na osnovu posmatranja slike na ekranu.
Dijagnoza gravidnosti postavlja se kada se na ekranu aparata (ultrazvučne
ehokamere) uoče plod i plodove vode. Uočavanje ovih znaka graviditeta omogućilo
je da metoda ima 100% tačnost, jer ako se vidi plod ima i bremenitosti,
a ako ga nema životinja je neplodna.
Zbog usmerenja Naučnog Instituta
za reprodukciju i v.o. domaćih životinja u Temerinu ka kontroli plodnosti
i suzbijanju steriliteta krava, najviše smo koristili ultrasonografiju
za otkrivanje steonosti. Ovu metodu koristimo još od 1990. godine na farmama
kao i na privatnom sektoru.
Na savremeno gajenje krava mlečnih
rasa utiču mnogi činioci. Kvalitet i uspešnost odgajivanja se upravo iskazuje
kroz mogućnosti rešavanja postojećih problema. Problematika držanja muznih
krava na velikim farmama društvenog sektora razlikuje se od one u privatnom
sektoru. I u jednom i drugom slučaju veoma je važno, između ostalog, pravilno
razmožavati ili održavati postojeći zapat. Za stručnjake veterinarske medicine
koji rade na proučavanju ove problematike značajna je potreba za kontrolom
i poboljšanjem razmnožavanja i održavanja postojećeg zapata.
Problematika
reprodukcije muznih krava uglavnom se ogleda kroz dugotrajne postpartalne
anestrije (izostanak uočljivog gonjenja posle teljenja) i nepravilno vraćanje
u estrus posle neuspešnog osemenjavanja. Problem postaje izrazeniji ukoliko
se estrus posle neuspešnog osemenjavanja uoči veoma kasno (čak i kasnije
od dva, tri ili više ciklusa) ili izostane u potpunosti.
Zbog toga je značajno što ranije
posle osemenjavanja pregledati plotkinju u cilju određivanja uspeha.
Pored mnogih postojećih kliničkih
i laboratorijskih metoda za otkrivanje steonosti izgleda da domaći stručnjaci
veterinaske medicine koriste samo jednu. To je transrektalna manualna palpacija
pri čemu se status plotkinje određuje opipavanjem polnih organa krave rukom
preko debelog creva. Glavna prednost je što se može primeniti već posle
35 do 40 dana od osemenjavanja (ili pripusta) ali je za ovu dob potrebna
velika izvežbanost pregledača. Međutim, stručnjaci veterinarske medicine
uglavnom sačekaju 50 do 60 dana posle osemenjavanja da bi se što više smanjila
mogućnost greške.
Zahvaljujući mogućnosti da se
na ekranu ultrazvučnog aparata (ehokamere) vidi slika pregledanog organa,
najviše je zastupljena prilikom pregleda polnih organa krava. Ultrasonografijom
se dakle, može na ekranu posmatrati slika polnih organa krave koja je pregledana.
Na osnovu toga se prilikom pregleda na steonost može videti plod i plodove
vode kod steonih krava. Najranije se plod može videti sa 25 dana posle
osemenjavanja kada je oblika latiničnog slova "C". Zbog veoma malih dimenzija
ploda u periodu od 25 do 30 dana (oko 2 mm) ultrasonografija nije sasvim
pouzdana. Međutim, sa 30 i više dana posle osemenjavanja može se već sa
lakoćom videti plod kod steonih krava. Dakle, pregled na steonost je ultrazvukom
moguć i pouzdan već sa mesec dana posle osemenjavanja.
U slučaju da krava nije steona može se
primeniti adekvatna terapija i plotkinja dovesti u polni ciklus i osemeniti.
Ultrasonografijom se skraćuje vreme od
osemenjavanja do pregleda na steonost. To konkretno znači da više ne treba čekati
50 do 60 dana od osemenjavanja da bi se utvrdio uspeh već je dovoljno i 30
dana. Skraćenjem perioda između osemenjavanja i pregleda, skraćuje se i vreme
između dva osemenjavanja. Ovime se znatno utiče na period između teljenja i
nove koncepcije (pa time i međutelidbeni raspon) krava mlečnih rasa naročito
u našim uslovima držanja gde se krave osemenjavaju više puta dok ne postanu
steone.
Ovu prednost ranog dijagnostikovanja
steonosti ultrasonografijom treba da iskoriste kako privatni proizvođači
tako i velike mlečne farme društvenog sektora.
U perspektivi primene ove metode, stručnjaci
Instituta imaju zadatak da razviju mogućnost za tačno otkrivanje blizanaca još
u utrobi majke što bi obezbedilo pravilnu ishranu, negu i porođaj dotične
krave. Takođe je zadatak da u najskorije vreme omogućimo određivanje pola
ploda pre rođenja što bi omogućilo da kooperanti dobiju krave koje nose žensko
potomstvo. Time bi postigli povećanje ukupne populacije krava i doprineli
razvoju govedarstva u našoj zemlji.