Komšijski odnosi u povrtnjaku

��� Prilikom sastavljana godišnjeg plana za setvu trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da se neke biljne vrste uspešnije razvijaju i rastu u prisustvu drugih biljaka koje ih štite od bolesti i štetočina, ali svakako treba imati u vidu i činjenicu da pojedine biljne vrste ometaju rast i razviće drugih.
��� Profesor dr Petar S. Maksimović i dr Nada P. Simović smatraju da pravilno odabrana kombinacija mešovitog gajenja biljaka smanjuje upotrebu hemijskih sredstava pri čemu se dobijaju zdraviji proizvodi. Pšenica se bolje razvija i manje je napadaju bolesti ako u njenoj blizini rastu biljke kukolja, a kao uspešna pokazala se i zajednica pasulja, tikvi i kukuruza, tvrde oni.
��� Neke biljke svojim mirisom rasteruju štetočine i time štite ne samo sebe već i svoje komšije, pa će tako poneka stabljika paradajza posadjena u bašti sa kupusom rasterati štetočine koje napadaju kupus, smatraju Maksimović i Simović. Dobri susedi paprici su spanać, salata i rotkvice, a loš boranija, dok se paradajz uspešno razvija u društvu kupusa, celera i pastrnjaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira.
��� Naše nacionalno povrće krompir se loše slaže sa celerom i suncokretom, ali dobro uspeva u društvu kupusa i spanaća, dok su grašku dobri susedi krastavac i salata, a loš boranija.
��� Boranija se uspešno razvija i raste u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja, dok su dobro društvo salati keleraba i rotkvice. Dobri susedi krastavcu su crni lik i boranija, a loš rotkvica, dok celeru prija prisustvo salate, spanaća, praziluka i boranije.
��� Šargarepi su dobri susedi sve gajene biljne vrste, a na mnoge od njih i ona povoljno utiče tako što ih štiti od štetočina.