Glavna tema Simpozijuma biće mogućnosti personalizacije terapije. Takodje, na jednoj sesiji predavači će govoriti o temi "Od gena do metastaza" da bi se objasmnilo kako nastaje karcinom, kako se dijagnostikuje, hiruški leči, kako može da se leči u uznapredovalim slučajevima, šta je stem ćelija i da li neki organ može njome da se nadomesti, kao i o prognozi i predikciji.
Deveti Simpozijum koloproktologa Jugoslavije, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije, održaće se od 9. do 11.oktobra u Centru "Sava", gde će se okupiti 513 učesnika, od čega 156 stranaca iz 29 zemalja. Od 50 prijavljenih predavača, odbrano je 25 predstavnika svetskog krema iz hirurgije, gastroenterologije i patologije zbog namere da se kolopraktologija predstavi multidisciplinarno. Takodje, pozvani su i gosti koji će govoriti o svetskim temama kao što su robotika, laparoskopija i personalizacija terapije, dok će glavna tema biti mogućnost personalizacije terapije.
-U svetu još nije došlo do personalizacije terapije iako je ljudski genom pročitan, budući da ima 25 hiljada gena i 100 hiljada proteina koje bi valjalo ispitati da bi se došlo do zaključka koji lek bi kod nekog pacijenta delovao. Na taj način, možemo da racionalizujemo terapiju i da ne damo mnogo lekova koji neće uticati, kao i da ne mučimo pacijente - rekao je na današnjoj konferenciji za novinare u Pres centru UNS-a prof.dr Zoran Krivokapić, predsednik Simpozijuma i direktor Društva koloproktologa Jugoslavije.
Prema njegovim rečima prošlo je vreme velikih operacija, te postoji novo pravilo praćenja bolesnika uz pokušaj da se uopšte ne opriše. Naravno, za to je potrebno mnogo truda, dobra dijagnostika i stalno praćenje pacijenata. To se već radi u svetu, tako da će na Simpozijumu najbolji hirurg današnjice Bil Hil iz Velike Britanije pričati o lokalnoj eksciziji i tretmanu pacijenata koji imaju kompletan odgovor na preoperativnu terapiju.
Dr Zoran Krivokapić:
Ubedjen sam da ćemo za 15-tak godina imati 50 odsto ranih karcinoma i da će hirurzi malo po malo izgubiti posao. Ako uspemo da ubedimo Ministarstvo zdravlja da većinu sredstva usmerimo prema testovima i ranom otkrivanju, kao i obuci za kolonoskopiju, mislim da ćemo imati odlične rezultate kaže prof. dr Zoran Krivokapić, predsednik Simpozijuma i direktor Društva koloproktologa Jugoslavije
Inače, preoperativno zračenje i hemioterapiju, dodaje prof.dr Krivokapić, već 10-tak godina radimo u Beogradu i veoma su važni za pacijente, jer je još pre 15-tak godina pokazano da je tada recidiv manji kada se govori o rektumu, završnom delu debelog creva, a i mnogo je bolji kvalitet života pacijenata. S druge strane, u tom slučaju hirurzi lakše operišu zato što se tumor smanji, dok se u 12-15 odsto tumor, čak potpuno izgubi.
Na sreću, počinju da stižu pozitivni rezultati od Nacionalnog skrininga koji smo uveli pre dve godine, te je u pojedinim domovima zdravlja otkriveno 500-600 ranih karcinoma i polipa, pri čemu prednjače domovi zdravlja "Palilula" i "Čukarica".
-Ubedjen sam da ćemo za 15-tak godina imati 50 odsto ranih karcinoma i da će hirurzi malo po malo izgubiti posao. Ako uspemo da ubedimo Ministarstvo zdravlja da većinu sredstva usmerimo prema testovima i ranom otkrivanju, kao i obuci za kolonoskopiju, mislim da ćemo imati odlične rezultate. Ubedjen sam da smo na putu da izlečimo ovu opaku bolest karcinom debelog creva, tako što ćemo otkriti pacijente u ranom stadijumu, zatim obučiti lekare za kolonoskopiju, podići nivo hirurškog rada i znanja, kao i standard lečenja i u manjim gradovima u Srbiji - podvukao je prof.dr Krivokapić.
Odgovarajući na pitanja novinara, on je istakao da je glavni simptom ove opake bolesti krvarenje iz debelog creva, tako da ako pacijent ima krvi pre stolice ili u stolici, to je alarmantan znak da se mora javiti lekaru. Zato je važno da se gradjani obrate lekaru u domu zdravlja dok još nemaju tegobe, jer su svi rizični preko 50.godina i nikad se ne zna da li neko ima polip (kome treba 10 godina da nastane karcinom) ili karcinom (koji u 85 odsto nastane od polipa), pogotovu što je to bolest koja je epidemija u čitavom svetu, a posebno u razvijenim zemljama.
Ali i mi konzumiramo brzu hranu, a vodimo i stresogen život. Faktori rizika su promene u habitusu pražnjenja, porodična anamneza, tipovi ishrane. U cilju preventive, pacijenti bi trebalo da jedu više voća i povrća, da se bave sportom i šetnjom (gojazni pacijenti imaju 30 odsto veću verovatnoću da će dobiti karcinom), da izbegavaju alkohol i cigarete, da unose više vitamina i minerala kroz hranu. Konačno, potrebno je imati redovnu stolicu, što je važno kod karcinoma debelog creva, a to se postiže putem više tečnosti, žitarica, celuloze, jabuka, suvih smokava i šljiva savetuje prof. dr Krivokapić.