Prosečan rast obolelih od raka, u narednih 20 godina biće dva odsto godišnje, tako da će biti do 30 miliona ljudi obolelih od raka u svetu do 2050. godine. Pacijentu je neophodno objasniti koja mu je dijagnoza, dati mu plan terapije, imajući u vidu i da tretman mora da bude multudisciplinaran, uz praćenje merila dobre kliničke prakse, kao što je i obavezno pacijente obolele od raka podržati sa socijalnog aspekta rečeno je na nedavnoj Konferenciji u "Metropolu", posvećenoj novoj strategiji za unapredjenje zdravstvenog sistema u Srbiji.
Prof. dr , direktor Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije rekao je da o raku ne bi trebalo da se govori samo uoči godišnjeg odmora, niti o raku dojke samo u oktobru, već da se o toj ozbiljnoj bolesti, koja ima najveću smrtnost i u Srbiji, govori svakodnevno.
-Valjalo bi insistirati na primarnoj prevenciji, kao i da se u ovu oblast usmeri novac od cigareta, što je zakonski bilo regulisano još 1978. godine, kada se od prodate kutije cigareta odvajao dinar za onkologiju.
On je dodao da je važno da se uradi sekundarna prevencija, imajući u vidu pokušaje - duže od od 10.godina - da se skrining raka dojke, kolorektalnog karcinoma i raka grlića materice 'postavi na noge'.
-A, sve je jednostavno - napraviti 100 skrining jedinica za rak dojke, edukovati 150 radiologa i isto toliko tehničara, koji bi se samo time bavili, kao i da Fond prepozna uslugu skrininga naveo je prof.dr Džodić.
U tom slučaju, po njegovom mišljenju, odazvalo bi se više od 75 odsto žena i za pet godina zabeležili bi pad smrtnosti bolesti, koja je potencijalno izlečiva.
Osim toga, potrebno je i širenje dnevnih bolnica.
- Lično smatram da imamo najveću radioterapijsku kliniku na svetu sa 161 posteljom. Ko još drži pacijente dajući im tri obroka dnevno, pa ih zatim okupa, onda im da čistu odeždu i ostavi ih da prespavaju zbog 10 minuta radio terapije? upitao je prof.dr Džodić. -Umesto da su smešteni u pristojnom hotelu, a da u bolnici imamo najviše 50 postelja za nepokretne pacijente.
Jedan bolesnički dan u Srbiji košta 1.700 dinara što plaća Fond, a najjeftinija hotelska soba je 3.000 dinara, dok u Univerzitetskoj bolnici "Tenon" u Parizu bolnički dan košta 2.000 evra, a smeštaj u hotelu preko puta je 60 evra. Osim toga, u Srbiji se dešava i da pacijent bude operisan od raka dojke u Užicu, posle ide na radio terapiju u Kragujevac, a po lek dodje u Beograd i tako bez potrebe predje 700 kilometara.
-Jednostavnije bi bilo da se na poljani, gde ima infrastrukture, prema Surčinu napravi nov centar i to za šest meseci, potpuno opremljen sa mnogo manje ulaganja, nego za rekonstrukciju. U nacionalnom institutu za kancer u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije sobe imaju po 10 postelja, dok u Francuskoj pacijenti, ako hoće, budu u dvokrevetnoj ili trokrevetnoj sobi, odnosno u jednokrevetnoj sobi sa kupatilom naveo je prof.dr Džodić.
-Problem je i to što u Srbiji nema kriterijuma za referentnost onkoloških zdravstvenih ustanova, koji bi značajno pomogli da se ceo sistem bolje organizuje, uz proveravanje kvaliteta rada i edukaciju istakao je dr sci.med. Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medicinsku onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
On je dodao da zdravstveni sistem mora da se pripremi na to da nema jeftine terapije onkoloških pacijenata. Predlog je da se, veliki deo rutinske etablirane hemioterapije, prenese na sekundarni nivo, odnosno u 20 velikih bolnica u Srbiji, tako da na 400.000 stanovnika bude jedna specijalizovana ustanova, koja bi pokrivala najveći deo svakodnevnih potreba iz oblasti onkologije.
-Postojala bi i obaveza uvodjenja konzilijuma, te hemioterapijskih odeljenja sa pripadajućim dnevnim bolnicama u okviru službi interne medicine, a onkološke dispanzere bi trebalo zadržati u okviru primarne zdravstvene zaštite u cilju prevencije i ranog otkrivanja obolelih od raka predložio je dr Radosavljević.
Pri tom, bilo bi neophodno da se do 2019. godine, onkološke ustanove akredituju na osnovu pokazane referentnosti za odredjene vsrte delatnosti.
-U skladu sa tim, očekujemo da će biti više od dva tercijalna centra u Srbiji, iako bi bila potrebna barem četiri onkološka centra. Na sreću, za pet godina imaćemo i prve specijaliste medikalne onkologije i nadamo se da će tada onkološke ustanove moći da funkicionišu kao jedinstvena mereža, uz korišćenje svih prednosti tele-medicine napomenuo je dr Radosavljević.
Za deset godina, u planu je da u Srbiji bude veća dostupnost lekova, nacionalni registar za rak i za sve maligne tumore, bez čega nema moderne onkologije, kako bi se tada zabeležio pad morbiditeta i mortaliteta od ove opake bolesti.
O tome kakva je trenutna situacija u razvijenim zemljama, govorio je dr sci Josef Gligorov iz Univerzitetsake bolnice Tenon iz Pariza.
-U zapadnoj Evropi, Americi i u Australiji incidenca oboljevanja je medju najvećima, ali je tamo mortalitet manji nego u drugim zemljama zbog dobre organizovanosti. U narednih 5 do 10 godina u svetu će biti više žena koje umiru od karcinoma pluća, nego od karcinoma dojke. U Francuskoj svakog dana ima po hiljadu novih slučajeva kancera, odnosno 365.000 slučajeva godišnje, a svakog dana 400 pacijenata umire od ove bolesti.