Na Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) promovisana je knjiga Prostata čiji su autori naučni saradnik dr Tomislav Pejčić, akademik Jovan Hadži-đokić i docent dr Dragoslav Bašić. Ova sveobuhvatna knjiga, pisana izuzetno stručno, a sa druge strane i veoma pitkim jezikom, budući da je namenjena i široj populaciji, po mnogim stručnim ocenama, jedinstvena je na našim prostorima, jer donosi najnovija saznanja o evoluciji prostate, epidemiologiji, simptomatologiji, kliničkoj slici, postavljanju dijagnoze, hirurškom lečenju i drugim modalitetima u koje spadaju zračna, hormonska, hemio i genska terapija, kao i prilično izvesna terapija vakcinama u budućnosti.
Rak prostate je najčešći medju karcinomima urogenitalnog sistema i u Americi je njegova učestalost medju svim karcinomima iznosi 17 odsto, dok o Srbiji nema podataka, osim što se zna da je na urološkim klinikama u Beogradu i u Nišu broj operacija, svake godine zbog karcinoma prostate, sve veći.
Onda ni ne čudi što je 21. vek proglašen vekom protiv bolesti prostate. Zato bi, kažu stručnjaci, muškarci u petoj deceniji života (znači posle 40. ), trebalo da počnu da vode računa o zdravlju prostate, te da im se kod lekara uradi specifični antigen marker i skrining karcinoma prostate. Nakon toga, neophodno je da odlaze na periodične preglede na godinu ili dve dana u zavisnosti od uzrasta pacijenta rekao je novinarima recenzent ove knjige profesor dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju KCS i predsednik Srpskog urološkog društva.
Akademik profesor dr Jovan Hadži-Djokić u knjizi je pisao o benignoj hipoplaziji prostate, koja se javlja kod muškaraca posle 50. godine života i koja pravi probleme sa mokrenjem. Medjutim, prema njegovim rečima, istu simptomatologiju daje i karcinom prostate, pri čemu se učestalost karcinoma povećava sa godinama života.
Naš uvaženi akademik je autor i poglavlja o laparaskopskoj radikalnoj prosaktetomiji i robotskoj operaciji karcinoma prostate, što je u svetu novina u lečenju. Kada je reč o simptomima, akademik prof.dr Hadži-Djokić je podvukao da postoje ljudi sa rakom prostate, ali bez ikakvih smetnji.
-Zato preporučujem svim muškarcima posle 50-godine života da idu na šestomesečnu kontrolu kod urologa. Dijagnostika je vrlo laka, jer su u pitanju neinvazivne metode, takozvani rektalni i digitorektalni pregled, kao i PSA u krvi što se uradi za pet minuta istakao je akademik Hadži-Djokić.
On je naveo da je, za razliku od karcinoma, adenom prostate ili benigna hiperplazija benigno oboljenje kod kog dolazi do uvećanje prostate, a što dalje dovodi do smetnji sa mokrenjem. Medjutim, obe bolesti imaju zajedničke simptome - poremećaj mokrenja, učestalo mokrenje, te noćno mokrenje, napinjanje prilikom mokrenja, urgentno mokrenje, a u nekim slučajevima dolazi do pojave krvi u mokraći i spermi. Osim toga, kod odmaklog karcinoma mogu da se jave bolovi i u krstima zbog metastaza u koštanom sistemu.
Što se tiče tretmana starijih muškaraca, preovladava stručni stav da bi njih trebalo lečiti konzervativno, dakle bez invazivnih metoda, jer se bolest kod njih razvija sporije, tako da ih samo valja kontrolisati, rekao je akademik Hadži-Djokić.
-Epidemiološki podaci pokazuju da je stopa oboljevanja od prostate u porastu, naročito maligna oboljenjima i to posebno u najrazvijenim državama Evrope i SAD, Kanade, i u Japanu, ali i kod nas - dodao je doc.dr Dragoslav Bašić, direktor Klinike za urologiju KC Niš.
- Kada je reč o dobroćudnom uvećanju prostate ili benignoj hiperplaziji u knjizi se obradjuju minimalno invazivne tehnike, koje su urolozi doveli do savršenstva i koje su pobedile dogmatska i stara znanja, dodao je on.
Nažalost, faktori rizika bolesti prostate se i dalje ne znaju, ocenjeno je na skupu.