Imunizacija je jedan od prioriteta nacionalnih zdravstvenih sistema ne samo u nerazvijenim, već i u razvijenim zemljama. Programi imunizacije dali su izuzetne rezultate u proteklom periodu, ali oko 630 hiljada dece u evropskom regionu, ne primi svake godine prvu dozu vakcine protiv malih boginja, rekao je danas prim. dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut na okruglom stolu Vakcinacija dece u Srbiji.
-Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Neke zarazne bolesti se smatraju delom prošlosti u Evropi i svetu, medjutim svake godine oko 32 hiljade dece umre od vakcinom preventivnih bolesti. Prema procenama SZO imunizacijom se svake godine spašava više od tri miliona života u svetu, a nekoliko miliona od oboljevanja i mogućih posledica.
Osim toga, imunizacija je osnovno pravo i trebalo bi da bude dostupna svima. U tom, smislu, deca imaju pravo da budu zaštićena, a roditelji su dužni da detetu obezbede pravo na bezbedan i zdrav život, napomenuo je dr Ilić i dodao:
-Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje, ali zahvaljujući efektivnim programima imunizacije, mnogu ljudi u razvijenim zemljama nemaju iskustva sa epidemijama izazavnim vakcinom preventivnim bolestima. Sa druge strane, postoje ubedjenja da neke vakcine mogu biti opasnije i od bolesti, usled čega dolazi do pada u obuhvatu imunizacije, što stvara uslove da se u datom trenutku pojave i odredjene epidemije (malih boginja, rubela, difterije).
Pre uvodjenja programa imunizacije protiv dečjih bolesti, zarazne bolesti su predstavljale vodeći uzrok smrti kod mališana. Recimo, svake godine deset i po miliona dece umre pre navršene pete godine života u svetu, a od toga 1,4 miliona od vakcinom preventivnih bolesti, što bi bilo izbegnuto da je obuhvat vakcinacijom bio adekvatan. Zato je, prema rečima dr Ilića, cilj SZO i Srbije eliminacija odredjenog broja vakcinom preventivnih bolesti.
-Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera. A poruka roditeljima je da svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti, čija je prevencija moguća imunizacijom, te da mu se obezbedi zdrav početak života time što će se vakcinisati na vreme poručio je dr Ilić.
Doc.dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja se složio sa ocenom da je imunizacija najefikasnija mera primarne prevencije, kojom se na najbrži i najeftiniji način mogu kontrolisati zarazne bolesti.
-Svaki dobro organizovani zdravstveni sistem ima organizovan i imunizacioni sistem, a ciljevi imunizacije u Srbiji uskladjeni su sa ciljevima SZO i regionalne evropske strategije (bez poliomiolitisa, eliminacija imorbila i rubeole, te prevencija kongenitalnog sistema, kao i uvodjenje novih antigena u proces imunizacije).Cilj sistemske imunizacije u Srbiji je dostizanje i održavanje obuhvata Programom obavezne imunizacije kod 95 odsto dece bez demografskih, teritorijalnih ili socijalnih razlika, naveo je dr Vicko.
-Prema epidemiološkim studijama, sprovedenim tokom poslednje dve decenije, ne postoje uzročno-posledične veze MMR vakcina i autizma. Što se tiče druge dileme roditelja o prisustvu žive u vakcini, dokazano je da bilo kakva uzročno-posledična veza o štetnom dejstvu žive u vakcini apsolutno ne postoji podvukla je dr Goranka Lončarević, šef Odeljenja za nadzor nad vakcinama preventabilnim bolestima i imunizaciju.
Ona je objasnila da pošto su ljudi svakodnevno izloženi različitom broju antigena, simultanom vakcinacijom štite se od više bolesti, a multipla imunizacija (davanje vakcina u više doza) predstavlja dodatno izlaganje antigenima, odnosno nastanak imunog odgovora. Kombinovanim vakcinama u kojima je sadržana imunizacija protiv više bolesti, smanjuje se stres deteta prilikom davanja više doza vakcina, dok se za sistem tako smanjuju troškovi. U svakom slučaju, dr Lončarević je podvukla da je bezbednije primiti vakcinu, nego rizikovati nastanak infekcije, komplikacija, bolesti, a ne tako retko i smrtnih ishoda.
Dr Predrag Kon, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje je naveo da je, u nekim školama u Beogradu, obuhvat sa drugom dozom vakcine oko 50-60 odsto protiv malih boginja, tako da itekako mogu da nam se dese epidemije, ukoliko se o tome ne razmišlja.
-Jedna retrospektivna studija u Koloradu je pokazala da nevakcinisani 22 puta veći rizik imaju da obole od malih boginja, a 5,9 puta veći rizik od velikog kašlja. Problem je što kada roditelj zna da može imati izuzeće od vakcinacije, misli da vakcinacija više nije važna, pri čemu mnogi računaju i na kolektivni imunitet istakao je dr Kon.