 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Dobitnici i rešenja - Internet - Istorija - Psihologija - SF - Sajam knjiga - antistres - beletristika - biografija - biografije - ekologija - ekonomija - etnologija - filozogija - gastronomija - istorija - izudavaštvo - kriminal - logika - marketing - memoari - menadžment - nauka - neurologija - novinarstvo - politika - popularna nauka - promocija - psihologija - psihologuja - putopis - putopisi - roditeljstvo - sociologija - vaspitanje - velikani - vojska - zabava - zdravlje - čitaoci - špijunaža
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
19. mart. 2015. Novak Jovanović - UVREDA, BES I KRV SRPSKA ŠTAMPA I MAJSKI PREVRAT 
Krv koja je 29. maja/11. juna 1903. zapljusnula ulicu Kralja Milana u Beogradu, prolivena je štamparskim mastilom i uvređenom sujetom. Iako je u sledećim generacijama često ponavljan crno-beli stav o vladavini poslednjeg Obrenovića, kao o periodu suzbijanja štampe i samovlašća, situacija nije bila tako jednostavna. Listovi kao što su bili Srpska zastava, Odjek, Dnevni list, Mali žurnal često su napadali vladu i, indirektno, kralja, optužujući ih za teško stanje u zemlji, često preuveličavajući probleme ili ignorišući sopstvenu odgovornost. Srpska zastava, list tzv. levih liberala okupljenih oko Jovana Avakumovića, Stojana Ribarca i, vlasnika lista, Živojina Protića, pozivala se na potrebe uvođenja prave ustavnosti a pribegla je preko porodičnih, interesnih i političkih veza krvavom državnom udaru. Isti, kada su poslednji put bili na vlasti, 1892-93, nisu se libili da oružjem menjaju rezultate izbora, pa su tako izazvali krvoproliće u selu Goračići. Isti list, čiji su se članovi pozivali na demokratske vrednosti, preko svojih članaka širio je čak i antisemitsku propagandu.
Knjiga se bavi uticajem štampe na formiranje raspoloženja u korist državnog udara, predstavlja vremensku sondu zarivenu u rani XX vek, koja nam pokazuje kako se malo šta promenilo u proteklih 115 godina. Takođe se analizira, često ignorisana, omalovažavana i zaboravljena štampa, poput lista Satir, Brane Cvetkovića, Malih novina Pere Todorovića ili Beogradskih novina Stevana Ćurčića, koja nam prenosi manje poznatu sliku o tom dobu. Čak su i izraziti neprijatelji monarhizma poput Triše Kaclerovića, poredeći vladavinu dva Aleksandra (Obrenovića i Karađorđevića) primetili da vladavina prvog barem nije bila krvava, dok je vladavina drugog započeta prolivanjem krvi u čuvenom Solunskom procesu. Do narodnih prava, gotovo nikom od zavereničkih političara nije bilo stalo. Još manje je do toga bilo stalo oficirima naviknutim da primaju i izdaju naređenja. Kada mu je ponuđeno da uđe u zaverenički krug, naučnik i političar Jovan Žujović odbio je uz opasku da bi to pretvorilo Srbiju u kakvu južnoameričku republiku u kojoj vojne hunte vedre i oblače. Posle prevrata, dolazi do retuširanja istorije na šta imamo, u knjizi, kao opasku savremeni članak iz lista Stradija, Radoja Domanovića Naša podlost. U razobličenje propagandnih neistina, iznošenih protiv vladavine poslednjeg Obrenovića spadaju i opisi navodne nesigurnosti u zemlji i porasta razbojništva, dok je situacija bila suprotna, nemorala na dvoru ili kraljevog alkoholizma, što nije imalo nikakvog uporišta u stvarnosti. Nauka je tek u prethodnih desetak godina primetila slučaj izrazitog ženomrstva ispoljenog od samih žena uticajnih članova elite. Navodni nemoral kraljice Drage Obrenović, nije nikada dokazan. U stvari, činjenice govore suprotno, a dame koje su započele zaveru ljubomornih žena, poput Gite Genčić, nisu se mogle pohvaliti zavidnim moralom. Kraljica je bila jedna od prvih srpskih žena novinara, prevodila je sa francuskog, govorila nemački, pisala je sentimentalne pripovetke, pokušavala da postane nastavnik sa ciljem da izdržava mlađu braću i sestre i zbog toga joj je kafanska i salonska čaršija zamerala. Primana je u najbolje kuće a zatim postala dvorska gospođa kraljice Natalije, koja je imala brojne doušnike u Beogradu, što je samo po sebi dokaz da nije bila onakva kakvom su je naknadno opisivali. Posle godina poniženja i siromaštva, kada se jedan sumoran, uzdržan, željan porodične topline mladić, uz to i kralj, zaljubio u nju, njeno slavoljublje je nadvladalo razum i pristala je na brak sa njim. Time je upropastila i sebe i njega. Kralj Aleksandar Obrenović je pristao na slobodouman Zakon o štampi iz 1901, kojim je omogućena krajnja razuzdanost novinara. Do kraja 1902. rezultat je bio da se u jednom Dnevnom listu pisalo kako će zlikovačka vlasnička krv uprskati ulice, a mozak će im se prosipati po kaldrmi. Liberali su govorili da su opoziciji sva sredstva dozvoljena i u cilju osvajanja vlasti, u zajednici sa samostalnim radikalima, u Skupštini su ometali donošenje zakona i mere stabilizacije državnih finansija koje je vlada sprovodila. A narod, demokratija, vladavina načela i prava? Njih bi se političari setili samo kada bi se našli na sokaku. Time se ova knjiga bavi. Novak Jovanović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 17
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 17