 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
25. mart. 2015. Nove metode lečenja raka debelog creva 
U Srbiji godišnje od malignih tumora debelog creva i rektuma oboli više od četiri hijade osoba oba pola. Ove bolesti su u Srbiji druga po učestalosti lokalizacija raka u oboljevanju i treći u umiranju od malignih tumora kod žena. Stopa mortaliteta je veća u našoj zemlji nego u EU za 15 odsto kod muškaraca, odnosno za skoro 20 odsto kod žena.
U Srbiji se sprovodi organizovani skrining debelog creva, grlića materice i dojke, pošto je rano otkrivanje bolesti i hirurško lečenje, koje vodi ka izlečenju u ranim stadijumima bolesti, najvažnija mera, a obuhvata žene i muškarce od 50. do 74.godine života. U okviru toga, jedanput u dve godine se radi imunohemijski test na prisustvo krvi u stolici, da bi zatim svi pozitivni testovi išli na kolonoskopiju rekao je na konferenciji za novinare prim.dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. On je dodao da prema svetskim statistikama, četvrtina pacijenata ima metastaze u času dijagnoze, dok ih četvrtina dobije posle hirurškog lečenja. Pritom, jetra je najčešće metastatsko mesto gde se širi karcinom debelog creva, tako da 50 odsto pacijenata ima ili će dobiti metastaze upravo u jetri. Mogućnosti izlečenja su u ovoj fazi bolesti ograničene, iako hirurško i hemioterapijsko lečenje metastaza u jetri, kod malog broja pacijenata može doneti izlečanje. Na sreću, poslednjih godina se, uz klasičnu hemioterapiju, koriste biološki ili molekularno ciljani lekovi, istakao je dr Radosavljević. Ciljani lekovi Prema rečima dr Siniše Radulovića, predsednika Udruženja medikalnih onkologa Srbije i rukovodioca Službe za naučno-istraživačku delatnost rak nastaje kao duža borba izmedju dobrih i loših gena. -Sve je veća mogućnost da se ciljano prave lekovi prema odredjenim poremećajima organizma, a u ovoj bolesti uspehu su doprinela upravo ta testiranja, jer smo ustanovili da su Ras geni loši. Kod pacijenata sa dobrim nemutiranim genima, može da se dobije biološka terapija antitelima i da se bolest drži pod kontrolom. U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u farmakogenomskom servise iz svih centara Srbije, šalju se uzorci tumora sa operacije kako bi se ustanovilo da li pacijent ima mutaciju u tim genima, pri čemu se dijagnoza postavi za oko sedam dana. Tokom ovih sedam godina, kako je naveo dr Radulović uradjene su analize za 1.800 pacijenata. Nakon toga, na konzilijumu se odredi terapija za pacijenta u vidu pravog leka, u pravoj dozi, u pravo vreme. To je razlog zašto je tri puta duže preživljavanje ovih pacijenata u odnosu na period od pre 15.godina, podvukao je dr Radulović. -Ovim testiranjem smo dobili mogućnost da kod pacijenata ispitamo da li posebni molekuli postoje na malignoj ćeliji i da posebnim lekovima delujemo na njih. Upravo zato se to zove personalizovana medicina - pojasnio je dr Vladimir Kovčin, onkolog u KBC Bežanijska kosa i medicinski direktor Udruženja pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre. -Testiranje na RAS gen, odnosno na njegove mutacije daje mogućnost da izaberemo pravog pacijenta, koji će dobiti pravi lek. Biološki lekovi selektivno prepoznaju malignu ćeliju, pri čemu ne uništavaju zdravu ćeliju kao što su radili citostatici, kao ni neželjenih dejstava (osim dijareje i osipa po koži), a preživljavanje je prosečno preko 30 meseci. Faktori rizika Na naše pitanje koji su faktori rizika na rak debelog creva, nakon kojih simptoma bi pacijent hitno trebalo da se obrati lekaru kako bi se u najboljem slučaju utvrdilo premaligno stanje, kao i koliko su pouzdani tumor markeri, dr Kovčin je odgovorio: -Sve maligne bolesti su podmukle i kasno daju simptome, koji su pritom nespecifični i mogu se poklapati sa nekim drugim bolestima. Upravo zato, ako je simptom i banalan, treba se javiti lekaru. Simptomi karcinoma kolona variraju u zavisnosti od toga gde se nalazi tumor (na početku ili u završnom delu debelog creva), te ako je bliže slepom crevu (početnom delu debelog creva), može da se javi samo anemija zbog hroničnog gubitka krvi. Nasuprot tome, u lsučaju velikog tumora mogu da se jave takozvana vezana creva, a ako je u završnom delu debelog creva javlja se krv u stolici, problemi sa pražnjenjem, neurednim stolicama, te smena dijareje i opstipacije. Bilo kako bilo, bez obzira da li postoje simptomi, neophodno je posle 50. godine uraditi kolonoskopiju. To se upravo odnosi na faktor rizika, jer sa starošću raste mogućnost da se dobije maligna bolest. Genetika nije toliko ispoljena kao kod karcinoma dojke, ali ima značaja, dodao je dr Kovčin. -Takodje, dokazano je da ishrana bogata mesom povećava rizik, dok vegetarijanska ishrana deluje preventivno. Inače, tumorski markeri nisu potpuno pouzdani, osim tri markera vezanog za karcinom jetre, zatim PSA prostate i betahcg hormon za testise. Na naše pitanje koliko vremena protekne od premalignog stanja do karcinoma, dr Kovčin je odgovorio: -Različite hronične bolesti debelog creva, kao što je ulcerozni kolitis i polipoza, predstavljaju rizik da neko u budućnosti dobije karcinom i zato je kod takvih pacijenata, neophodno i pre 50. godine života početi sa kolonoskopijama. Od otkrića polipa - koji ima premalignu leziju do pojave tumora koji daje metastaze prodje, otprilike do dve godine. Upravo iz toga razloga, kod tih pacijenata kada se otkloni polip, kontrola se radi kolonoskopski na dve godine, odnosno posle 50. godine života na pet godina. Jasmina Vujadinović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 34
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 34