Ceo tekst mogu da vide samo registrovani članovi! Registracija je BESPLATNA i možete se registrovati ako kliknete OVDE
27. maj. 2015.
УРЕЂЕЊЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ И СУДСТВА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Српска држава је била налик осталим државама Европе. На челу државе је стајао краљ зависан од сталежа. Претежна моћ је била у рукама племства и свештенства, док су сељаци све више угњетавани.
У Србију су током XIII и XIV века продирале нове институције и извршене су велике промене под страним утицајима.
Организација власти у феудалној Србији била је условљена феудалним друштвеним системом. Власт је припадала владару и властели, световној и духовној. Значи, власт је била подељена између владара и феудалаца.
Феудалци су уживали све имунитете и имали готово неограничену политичку власт на својим поседима. Зато су поједини феуди представљали, тако рећи, мале државе у једној већој држави. Као сталешка, српска феудална држава пружала је слику конфедерације које је владар повезивао у једну целину.
Јаче или слабије повезивање било је условљено постојањем одређених заједничких интереса припадника владајуће класе. Ти интереси су почивали на заједничкој жељи за освајањем туђих земаља и на потреби држања у покорности зависних слојева становништва.
У сталешким монархијама на Западу владар је представљао само једног од највећих феудалаца. У српској држави, која се развијала под снажним утицајем Византије, власт владара је била нешто јача, али ипак ограничена утицајем властеле. На тој основи су постојала два органа централне или средишње власти.