Antropocen, ili novo doba čoveka, počelo je sredinon 20. veka, zaključili su naučnici na tek održanom Geološkom kongresu u Kejptaunu.
Početak nove ere planete Zemlje, izazvane čovekovim negativnim uticajem, izglasan je sa 30 glasova "za", tri naučnika su bila protiv, a dva su ostala uzdržana.
Da bi takva odluka i zvanično ušla u udžbenike, potrebna je ratifikacija još tri akademska tela, ali je gotovo sasvim izvesno da će do toga doći s obzirom na to da je u naučnim krugovima uglavnom zastupljen takav stav, prenosi PHYS.ORG.
Naš radni model pokazuje da je nova epoha počela sredinom 20. veka, kaže Jan Zalasijevič, geolog Univerziteta u Lesteru.
Ako to bude usvojeno a od toga smo još daleko holocenu će doći kraj, a antropocen će i zvanično početi.
Naučnici period od pedesetih godina 20. veka nazivaju velikim ubrzanjem, a pogled na grafikone u kojima se prikazuje broj hemijskih i socio-ekonomskih promena, pokazuje zašto je to tako.
Koncentracija ugljen dioksida, metana i ozona u vazduhu, temperatura, kiselost okeana, izlov ribe, gubitak tropskih šuma, rast populacije, izgradnja velikih brana i međunarodni turizam, rastu od sredine prošlog veka.
Jedan od glavnih uzroka je globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva. I širenje invanzivnih vrsta biljaka i životinja je takođe krivica ljudi.
Međutim, radna grupa ne sme da uzme u obzir nijedan od ovih faktora, dok se oni zaista ne izmere u stenama, sedimentima, ledu i sličnim formacijama na zemlji, čime će biti dokazan uticaj čoveka na geologiju.
Zalasijevič kaže da to nije neki problem.
Imamo mnogo izbora. Postoji čitav spektar potencijalnih znakova u prirodi, kaže on.
Mikroplastika, recimo, sada je deo sedimenta i na tlu i u moru, a rast ugljen dioksida u vazduhu beleži se na hiljade godina unazad zahvaljujući tragovima u ledu.
Reč antropocen prvi put je izgovorio nobelovac Paol Krucen, a usvojili su ga borci za očuvanje životne sredine koji su želeli ukidanje naftne industrije.
Postoje neki naučnici koji ne veruju da smo ušli u novu epohu.
Pokret za priznavanje ulaska u antropocen zapravo je verovatno politički, a ne naučni, kaže Stenli Fini, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji se nalazi na čelu Međunarodne komisije za stratigrafiju jednog od tela koje bi trebalo da procene zaključke radne grupe.
Njegov glavni prigovor je taj da nije prošlo dovoljno vremena, da bismo govorili o novoj geološkoj epohi.
Period od sredine dvadesetog veka do danas traje koliko i prosečan ljudski život, napisao je on u komentaru koji je objavilo Geološko društvo Amerike.
Ako bude postignuta saglasnost svih naučnih tela da je antropocen nastupio, naučnici će morati da u kalendaru ucrtaju jasnu granicu između holocena i antropocena i odrede tačnu geološku lokaciju u kojoj je ona primetna.
Radna grupa ima podeljena mišljenja o tome šta bi moglo da predstavlja jasnu prekretnicu, ali ima naznaka da većina smatra tragove eksplozije nuklearne bombe jasnom geološkom odrednicom prelaska u novu epohu.
Naučnici su za prvi trag početka holocena odabrali uzorak leda izbušenog iz ledenog pokrivača Grenlanda 2003. koji se trenutno nalazi u zamrzivaču Univerziteta u Kopenhagenu.