San mnogih ljudi i lekara o mogućnosti regeneracije izgubljenih delova tela kod čoveka počeo je, možda, da se ostvaruje sa iskustvom jedne žene iz SAD, po imenu Dipa Kulkarni, kojoj je 2010. godine ponovo izrastao prst uz pomoć praha napravljenog od svinjske bešike.
Ova materija nazvana MatriStem "ulazi u okolno tkivo tokom procesa isceljivanja i podstiče razvoj novog, tamo gde bi trebalo da se pojavi ožiljak".
U osnovi, MatriStem funkcioniše kao neka vrsta "magneta" za matične ćelije iz koštane srži, koje dolaze do rane i počinju proces ponovnog razvijanja izgubljenog dela tela.
Dr Majumi Ito, biolog i dermatolog koji se bavi proučavanjem matičnih ćelija u Medicinskom centru Univerziteta u Njujorku, nedavno je objavio studiju u kojoj je ispitivao kako ovo obnavljanje funkcioniše.
Neki stručnjaci su za Kulkarni verovali da je uspela da povrati deo prsta zahvaljujući deliću nokta koji je uspela da sačuva tokom povrede.
Prema dr Itou, reč je o tome da ljudski nokat obuhvata grupu matičnih ćelija koje podstiču rast, ne samo nokta, nego i tkiva, pa čak i kosti.
Ito je ovu porodicu matičnih ćelija nazvao "Wnts" ("vints&qzot;) i otkrio da one kod miševa izazivaju lučenje hormona zahvaljujući kojim dolazi do ponovnog rasta kostiju i mesa.
Šta činiti kada prirodnog "Wnts" nema? Da li bi genetički inženjering uticao na obnavljanje tkiva?
Zvuči neverovatno, ali je odgovor potvrdan.
Naime, kada su podsticali proizvodnju Wnts kod miševa, naučnici su uspeli da kod njih izazovu i novi rast izgubljenih kostiju i tkiva, bez prisustva bilo kakvih prirodnih matičnih ćelija.
Ovo otkriće može imati veliki uticaj na lečenje osoba koje su pretrpele amputaciju.
Eksperimenti tima dr Itoa sprovođeni su do sad samo na miševima, ali ako se bude pokazala korisnom i kod ljudi, naučnici najavljuju pravu revoluciju u medicini.
S druge strane planete, vodjeni činjenicom da neki gušteri i vodozemci imaju sposobnost da obnavljaju odsečene ili oštećene udove i repove, naučnici u Australiji pokušavaju da ljudima omoguće popravku udova na način vrlo sličan načinu na koji salamander (daždevnjak) obnavlja svoje delove tela.
Nova studija objavljena u žurnalu "quot;Proceedings of the National Academy of sciences" nudi nov uvid u to kako salamanderi sami popravljaju izgubljene delove tela ali i naglašava da bi tako nešto bilo moguće i kod ljudi.
Salamander je jedan od retkih kičmenjaka koji poseduje sposobnost potpune regeneracije: oni su u stanju da poprave svoje srce, mozak, kičmu ali i da u potpunosti obnove izgubljeni ud.
Ono što omogućava ovo jesu ćelije koje se zovu makrofag. One ne samo da ubijaju invazivne bakterije i gljivice već aktivno popravljaju štetu, tvrdi dr Džejms Godvin sa Instituta za regenerativnu medicinu u Australiji.
Imamo, a ne možemo!
I ljudi poseduju ove ćelije ali nemaju mogućnost obnavljanja delova tela. Godvin i njegov tim sada pokušavaju da saznaju kako se ove ćelije kod salamandera razlikuju od ljudskih.
Oni su takođe primetili da bez ovih ćelija salamanderi postaju poput nas i gube mogućnost regeneracije.
Međutim, kada bi se ove ćelije ponovo "dopunile svežim&qupt;, delovi koji su bili oštećeni ponovo bi se regenerisali.
Ovo otkriće navelo je Godvina na pretpostavku da oslobađanje određene hemijske reakcije uz ove ćelije predstavlja ključan deo celog procesa i da je ovo moguće postići i kod ljudi imitiranjem tih hemijskih reakcija.
Ukoliko Godvin i njegov tim uspeju da identifikuju hemikalije koje pomažu regeneraciju udova, bilo bi moguće razviti medicinski tretman koji bi bi o uspešan i kod ljudi.