Tokom 2016. godine započeta je realizacija GEO-CRADLE projekta koji ima za cilj da unapredi postojeće kapacitete za osmatranje Zemlje u regionu Balkana, Severne Afrike i Bliskog Istoka, i ponudi pristupe za rešavanje regionalnih izazova sa posebnim akcentom na klimatske promene. GEO-CRADLE projekat se finansira u okviru programa Evropske Unije Horizon 2020 Istraživanje i razvoj, glavni koordinator projekta je Nacionalna Opservatorija u Atini, a projekat okuplja 25 institucija partnera sa 3 kontinenta formirajući tim sa svetski priznatom naučnom izvrsnošću.
U okviru projekta tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu, pod vođstvom prof. dr Slobodana Ničkovića rukovodi aktivnostima koja se odnose na modeliranje atmosfere.
Poznato je da pesak iz pustinje može da se transportuje na velike razdaljine i svedoci smo da povremeno Saharski pesak prekrije i region Balkana. Naučnici, međutim, još uvek nisu u potpunosti razumeli sve mehanizme koji utiču na transport ove vrste aerosola i njihov doprinos u klimatskom sistemu.
U cilju boljeg razumevanja ovih mehanizama u okviru GEO-CRADLE projekta u aprilu je na Kritu započela velika međunarodna eksperimentalna kampanja PRE-TECT, koja će trajati oko mesec dana. U PRE-TECT (http://pre-tect.space.noa.gr) kampanji učestvuje veliki broj instituta, univerziteta i istraživačkih organizacija među kojima su i nemački institut za troposferska istraživanja (TROPOS) u Lajpcigu, italijanski institut IMAA/CNL, Institut za optoelektroniku INOE iz Rumunije, Finski meteorološki zavod, Univerzitet u Lilu, kao i UK Met Office.
Kampanja je organizovana kroz nekoliko paralelnih aktivnosti sa ciljem da se dođe do novih saznanja o ulozi pustinjskog peska u atmosferskim procesima korišćenjem najnaprednijih modela za prognozu transporta, kao i sprovođenjem eksperimentalnih merenja korišćenjem sofisticirane opreme za daljinsku detekciju, bespilotnih letelica i aviona nemačke svemirske agencije DLR.
Jedan od aspekata istraživanja, kojim se bave naučnici iz Insitituta za fiziku u Beogradu zajedno sa kolegama iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda je unapređenje poznavanja i izračunavanja fizičkih procesa koji se dešavaju u oblacima, kako bismo mogli da sačinimo mnogo preciznije prognoze oblačnosti i padavina.
Tokom nekoliko poslednjih godina istakao se jedan broj istraživanja koja su pokazala da jezgra ledenih kristala u hladnim oblacima, u dve trećine slučajeva, čine upravo peščani aerosoli, i to bez obzira na činjenicu da li su takvi oblaci udaljeni i po nekoliko hiljada kilometara od pustinjskih izvora.
Prognoze peska iz DREAM modela za simulaciju atmosferskog ciklusa peska, koji su razvili naši naučnici, će biti korišćen za svakodnevne operativne prognoze tokom trajanja kampanje i za planiranje letova aviona opremljenog specijalnim mernim instrumentima. Rezultati dobijeni tokom kampanje biće iskorišćeni i za validaciju i poboljšanje servisa za prognozu transporta peska.