Umesto visokih ulaganja u razvoj novih artiljerijskih orudja, isti ili sličan borbeni efekat, sa prihvaljivim odnosom cena - efikasnost, može da se postigne razvojem i modernizacijom postojećih artiljerijskih orudja koja se trenutno nalaze u vojnom arsenalu ili su već izbačena iz upotrebe zbog zastarelosti ili zato što su iz raznih razloga proglašena viškom.
Vodjen takvom idejom, koja je odavno odomaćena u mnogim svetskim zemljama, a posebno najsiromašnijim, Jugoimport SDPR je, posle dužeg zatišja, pristupio realizaciji sopstvenog projekta SH3 za modernizaciju atriljerijskog orudja Vojske Srbije i Crne Gore.
U tom projektu glavni akcenat stavljen je na povećanje dometa kod već zastarelih orudja - jugoslovenske haubice M56 i američke haubice M2A1, obe kalibra 105 milimetara, pri čemu izmene treba da budu minimalne, a osnovne borbene performanse nepromenjene.
Realizaciju projekta SH-3 stručnjaci SDPR-a podelili su u dve faze.
Prva faza podrazumeva razvoj prototipova modernizovanih orudja, probnih komada municije povećanog dometa i verifikaciona ispitivanja sistema orudja-municija.
Druga faza podrazumeva remont i modernizaciju orudja M56, izradu modernizacionih setova za orudja M56 i M2A1, municije sa projektilima 105 milimetara sa upuštenim dnom (HE-ER-BT) ili gas-generatorom (HE-ER-BB), novoprojektovanog barutnog punjenjenja za najveći domet i ugradnju nove cevi dužine 33 kalibara sa konstantnim uglom olučenja cevi.
Povećanje dometa ostvareno primenom novog balističkog rešenja unificirano je za oba modela orudja.
Upotrebom projektila HE-ER-BT i novim punim barutnim punjenjem najveći domet veći je od 15 kilometara, dok je upotrebom projektila HE-ER-BB i novim punim barutnim punjenjem najveći postignuti dometi veći od 18 kilometara.
Pri tom, efikasnost oba novoprojektovana projektila na cilju nije bila manja od efikasnosti postojećeg projektila Ml.
Realizovano balističko rešenje sistema orudje-municija predstavlja dobar kompromis zahtevanog povećanja dometa i najmanjeg uvećanja sile trzanja, a postignut je tako što je povećana energija sile trzanja apsorbovana potuno novom gasnom kočnicom koja je ugradjena na usta cevi.
Uz to je postojeća cev zamenjena dužom, dok su novi zadnjak i zatvarač ostali istih dimenzija, ali su izradjeni od materijala sa boljim mehaničkim karakteristikama. Radi bolje stabilnosti i očuvanja peciznosti pri gadjanju, na krakovima lafeta postavljeni su dodatni tegovi. Sveukupna masa orudja, posle modernizacije, povećana je za 250 kilograma.
U realizaciji ovog projekta poseban doprinos dao je Vojnotehnički institut koji je nosilac razvoja modernizovanog sistema orudja, preduzeća Lola sistem iz Beograda, Tehničko-remontni zavod, Sloboda iz Čačka i Milan Blagojević iz Lučana.
Ovim projektom Jugoimport SDPR ponovo je objedinio sve značajne tehnološke i kadrovske resurse odbrambene industrije Državne zajednice Srbije i Crne Gore i omogućio jedinstven nastup na svetskom tržištu vojne industrije.