Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom?
Zajednički stav još nije postignut, ali sve više dermatologa počinje da zauzima stav da se ekcem javlja kao posledica problema sa epidermom (spoljnim slojem kože), tako što taj deo, zbog svoje smanjene debljine više ne služi kao pouzdana barijera za gljivice i bakterije koje svojim prodorom izazivaju plikove i oštećenje kože, ali zajedno sa njima u telo prodiru i iritansi i alergeni koji mogu da izazovu i druge burne alergijske reakcije.
Jedan od glavnih razloga toj promeni mišljenja je činjenica da deca kod koje je došlo do pojave ekcema često mogu da dobiju i alergiju na hranu, polensku alergiju ili astmu.
Značajan broj dermatologa, sa svoje strane, tvrdi da je ekcem posledica alergijske reakcije, s obzirom na to da se gotovo redovno javlja i kada naš organizam intenzivno reaguje na polen, ljutu ili zaljućenu hranu, što znači da alergeni u telo nisu dospeli putem kože.
Ipak, većina stručnjaka se ne slaže s tim da je ekcem u potpunosti posledica alergijskih reakcija, iako je jasno da se ekcem javlja kao posledica alergijskih stanja usled alergije na namirnice, polen, kao i kod dece koja pate od astme. Po mišljenju većine, ekcem je samo jedna od pratećih reakcija u trenucima kada se telo bori sa alergenima.
No, bez obzira na to koji je od tih stavova ispravniji, povezanost ekcema i alergije nedvosmisleno potvrdjuju sledeći statistički podaci:
Do 80% dece koja pate od ekcema, kasnije tokom detinjstva dobiju alergiju na polen Ili astmu
35% odraslih koji imaju astmu ili nazalne alergije, tokom detinjstva su patile od ekcema
Ako je majka bila sklona ekcemima, verovatnoća je da će jedno od troje dece takođe imati problema sa ekcemom
37% dece sa blago izraženim ekcemom, tokom života će steći sklonost ka alergiji na hranu
Kako zaustaviti “alergijski marš”
Kod pojedine dece, ekcem I alergije se razvijaju uporedo sa odrastanjem.
Počinje sa ekcemom, potom dolazi do pojave alergije na hranu, potom može doći do pojave astme I polenske alergije. Ovakav redosled ima naziv “alergijski marš”.
Ali, ne mora da znači da će se kod deteta koje dobije ekcem automatski razviti sve gore navedene pojave. Pojava ekcema znači samo da je dete sklonije riziku od pojave alergijskih reakcija ili pojave astme.
Roditelji mogu da preduzmu mere koje bi umanjile eventualni rizik od pojave ekcema do pojave alergija.
Kao prvo, veoma je važno da majke doje svoje bebe, jer bebe kroz majčino mleko stiču imunitet, a samim tim I otpornost organizma. Preporuka pedijatara je da majke doje bebe bar do 4 meseca.
Takođe, držanje ekcema pod kontrolom podrazumeva:
Testiranje na alergene. Testiranjem na alergene može se tačno utvrditi na koji alergen beba ili dete reaguju. Ukoliko alergen potiče iz pojedinih namirnica, lako ga je isključiti.
Upotreba kozmetičkih preparata za negu kože beba I dece. Veoma je važno da se za negu kože beba i dece (šamponi, kupke, cinkove masti protiv osipa I pelenskog ojeda, kreme za negu tela) biraju isključivo hipoalergenski preparati. Pri nanošenju masti I krema treba voditi računa da se nanose u što tanjem sloju, da bi bebina koža mogla da “diše”, a da ne bude suva.
Takođe, veoma je važno da roditeji pri kupovini kozmetičkih preparata obrate pažnju na deklaracije proizvoda, čitajući obavezno njihove sastave, jer izvestan broj preparata za bebe i decu u sebi sadrže I po nekoliko iritanasa I alergena.
Redovno seći nokte kod beba. Važno je da beba ima uredne, kratke nokte jer u tom slučaju prilikom češanja ne može da ošteti kožu.
Izbegavati proizvode za pranje rublja sa iritansima. Rublje koje koristi beba treba prati neutralnim deterdžentima I sapunima.
Važno je da u prostorijama u kojima boravi beba ili dete ne bude duvanskog dima!
Ukoliko je ekcem uporan, roditelji obavezno treba da se obrate pedijatru/dečjem dermatologu.