 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Bolonja - Internet - Seksualno obrazovanje - administracija - informatika - kompanije - matematika - ministarstvo - muzičke aktivnosti - nagrade - nastava - neformalno obrazovanje - ocenjivanje - osnovno školstvo - praksa - vaspitanje - škola - škole - školsko zakonodavstvo - školstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
21. decembar. 2017. Da li su prepričane lektire pravi put za srednjoškolce? 
Srednjoškolci u trci za dobrim ocenama sve češće polaze prečicom, tražeći gotove ili prepričane materijale na Internetu. Ovo je naročito primetno u nastavi srpskog jezika i književnosti. Razmatramo pitanje da li su te „prečice do znanja” baš uvek štetne i šta se gubi kada se njima ide. Prepričane lektire za srednju školu čine se kao idealno rešenje učenicima koji zaostanu sa gradivom iz bilo kog razloga, ali i za one lenje, koje zanima samo da se provuku kroz nastavu. Mnogi kažu da ovo donosi više štete nego koristi, ali to nije u potpunosti tačno. Analiza lektire koju je obavio neko drugi i okačio na Internet može vam pomoći, ali i otežati - važno je znati šta dobijate, a šta gubite kada odlučite da posegnete za ovim brzim rešenjem. „Sažvakano” gradivo upitnog kvaliteta, puno grešaka Učenici pred čas srpskog jezika na kom se tumači neko delo iz lektire svakako razgovaraju, i tom prilikom razmenjuju podatke i utiske o onome što su čitali. Tako se preslišavaju i proveravaju da li su dobro shvatili ono što su čitali i da li im je nešto promaklo. Ovakva diskusija nije jednosmerna, a dešava se i na školskom času - naravno, uz moderaciju profesora i njihove upute. Ipak, skraćena i brzinska potraga za informacijama koja nije blagovremena odvija se pre svega i uglavnom na Internetu. Poznato nam je da apsolutno svako ko ima pristup kompjuteru može da okači sadržaj kakav god želi, sa neproverenim podacima, faktičkim i gramatičkim greškama - a o stilskim i da ne govorimo! Učenici koji se nisu ranije susreli sa originalnim delom nemaju način da provere tačnost onoga što piše u prepričanim lektirama, pa njihovim korišćenjem upijaju sve redom. Na taj način ne dolazi do bogaćenja duha i fonda reči kojima srednjoškolci raspolažu, a upravo to bogaćenje je jedan od osnovnih ciljeva zbog čega im se u okviru gradiva zadaje čitanje lektire. Starijim generacijama uglavnom deluje da većina tinejdžera ima oskudan vokabular i da se sporazumeva iskasapljenom verzijom srpskog jezika, pa otuda i česte primedbe kako „mladi danas ništa ne čitaju, već samo bulje u te telefone”. Buđenje radoznalosti i opšta informisanost u njihovim analizama, često sasvim opravdano, veoma retko im pada na pamet. Prednosti "sažvakanog štiva" Ipak, nije apsolutno sve u vezi sa prepričanom lektirom loše koliko se može činiti. Određene lektire napisane su jezikom koji nije prijemčiv današnjim generacijama i ako se neko već potrudio da ga približi drugima svojim tumačenjem koje je nesebično podelio s drugima, zašto da ne? I to je bolje nego da nikada ne sazna ništa o delu. Bolje je da lenj (ili prezauzet) učenik pročita makar i prepričanu lektiru i bar sazna o čemu se u njoj radi, nego da sa njom ne ostvari apsolutno nikakav kontak. Kada se izlažemo informacijama sa svih frontova, neizbežno ćemo biti obrazovaniji. Danas su one na dohvat ruke u bilo koje doba dana i noći: u džepu nosimo Aleksandrijsku biblioteku! Iako mnogi biraju prepričane verzije, to ne znači da ne stiču nikakvo znanje, naprotiv: neko ko je pročitao knjigu i analizirao je za svoje potrebe, nema nikakav interes da sa drugima podeli nešto što je slabijeg kvaliteta od onoga što je želeo za sebe. Učeći za sebe, učimo i druge - razni edukativni sajtovi opstaju zahvaljujući dobroj volji ljudi koji žele da prenesu znanje, a slično je i sa obrađenim lektirama. Pored toga, čitanje prepričane lektire ne mora da znači da se učenici nikada neće vratiti na nju - ako im se radnja učini zanimljivom, pročitaće i originalno delo. Takođe, prepričane lektire ne čitaju samo oni koji uopšte nisu pročitali lektiru; mnoge knjige su ozbiljne i obimne, a tu je i drugo gradivo koje treba zapamtiti, pa se za online analizama poseže radi podsećanja na najvažnije podatke. Može se desiti i da je neko pročitao lektiru, ali je nije baš najbolje razumeo - posmatranje s druge tačke gledišta i potraga za drugim tumačenjima pomoći će učenicima da bolje razumeju pročitano. Tome upravo služe i brojna štampana izdanja tzv. interpretacije književnih dela, koje nikada nisu tema ovakve debate. Jedno je sigurno: bolje je pročitati šturu analizu dela nego ne pročitati lektiru uopšte! Znanje je znanje i korisno je odakle god da ga dobijemo. Naravno, najbolje je pročitati originalno delo, ali sledeća najbolja stvar je informisati se o njemu - a prepričane lektire pružaju tu mogućnost. Naravno, u svemu tome, nikada ne treba zaboraviti da surogat uvek ostaje surogat i da se sa originalom nikada ne može porediti niti ga može adekvatno zameniti. Renata Colić  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 39
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 39