До сада се сматрало да људско тело има 79 органа, али научници су недавно наишли на необичну појаву која би могла бити орган и значајно утицати на медицину, показало је истраживање објављено у часопису „Сајентифик рипортс“, у коjeм се истиче да је новооткривени орган важан и највећи у људском организму.
Да ствар буде занимљивија, орган је велики, а невидљив. Ипак се поставља питање како га научници нису раније видели ако је већи чак и од коже?
Изјава професора Нила Тиса
Нови орган састављен је од мреже сићушних канала испуњених течношћу, а на енглеском је у часопису назван – "interstitium".
Интерстицијум је у медицинским круговима уобичајени назив за међућелијски простор у којем се налазе течности. Кроз тај простор креће се мноштво излучевина из ћелија – од хормона до трансмитера – према другим ћелијама.
До открића је дошло случајно, током рутинских ендоскопија – поступака у којима се у пробавни тракт уводи мала камера.
Научници су очекивали да ће видети како је жучни канал, који су посматрали, окружен чврстом, густом опном. Међутим, открили су чудне и нејасне узорке.
Интерстицијум је слој у људским ткивима испуњен течношћу, а на овој слици, која представља кожу, обележен је розе бојом
Интерстицијум је слој у људским ткивима испуњен течношћу, а на овој слици, која представља кожу, обележен је розе бојом. Са тим открићем упознали су патолога са Медицинског факултета из Њујорка, Нила Тиса. Он је истим ендомикроскопским уређајем истражио свој нос у поткожном ткиву и открио исту структуру.
Даља студија других органа показала је да се необичан узорак састоји од каналића који свуда у телу спроводе течности. Из тога произлази да би сва ткива могла бити испуњена мрежом таквих каналића који би сви заједно могли чинити један орган.
На тој претпоставци тим научника је израчунао да би интерстицијум могао садржати петину укупне количине течности у људском организму.
Научници вероватно нису раније видели овај орган зато што се приликом уобичајеног узимања узорака течност из канала исцеди, а мрежа се уруши. Тако она почиње да личи на чврсту опну заштитног ткива уместо на заштитни јастук испуњен течношћу.
„Мислимо да орган делује као амортизер удараца“, рекао је Тис.
Ипак, научници нагађају да би се мрежама интерстицијума такође могли преносити тумори.
Анализа узорака узетих од људи с инвазивним туморима показала је да су ћелије рака, које су се прошириле с изворног ткива у којем су настале, могле наћи пут до каналића, што их је пак могло одвести директно до лимфног система.
„Када једном уђу, то је као да су се нашле у воденом тобогану. Имамо нови прозор у механизам ширења тумора“, објаснио је Тис.
Аутори студије су, очекивано, одушевљени открићем. Но, стручњаци упозоравају да се оно ипак треба узети с дозом резерве.
Тек треба видети може ли се откривена структура назвати органом, а потом и које би могле бити њене функције, поручују стручњаци.