U Oficirskom domu u Nišu, 10. jula 2018. godine, s početkom u 20 časova održaće se zvanično otvaranje izložbe slika Miodraga Miška Petrovića, saopšteno je iz niške Galerije savremene likovne umetnosti.
O autoru
Rođen 1946. godine. Diplomirao slikarstvo na FLU u Beogradu u klasi profesora Stojana Ćelića 1975. godine. Treću godinu je studirao u klasi profesorke Ljubice Sokić.
Član ULUS-a od 1976. godine.
Živi i stvara u Beogradu.
Od 2003. do 2007. godine bio je predsednik ULUS-a.
Dela mu se nalaze u kolekcijama: Muzeja grada Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja Gornjeg Milanovca, Galerije Centra za savremenu umjetnost Crne Gore, Galerije akvarela u Zrenjaninu, Jugoslovenske privredne komore, Pozorišta Atelje 212, Doma Vojske Srbije i mnogim privatnim kolekcijama i galerijama u zemlji i inostranstvu počev od Sakramenta, Los Anđelesa, Njujorka, Vankuvera, Londona, Pariza, Budimpešte, Hore (glavni grad ostrva Samotraka) pa sve do Novog Zelanda i Australije.
Samostalno je izlagao 20 puta u Beogradu, Leskovcu, Zemunu, Novom Sadu, Podgorici, Kotoru, Čačku, Opovu, Temerinu.
„Miško Petrović stvara u punom saglasju sa vlastitim bićem, u trajnom dosluhu sa unutrašnjim potrebama i nalozima. Magija njegovih dinamičnih a neagresivnih likovnih saopštenja duguje neskrivenoj, gotovo detinjskoj iskrenosti, koja se ne ustručava da jasnim, veoma određenim vokabularom stvari nazove pravim imenom. Hedonista u celosti, on proziva život i životne radosti, koje se podjednako odnose na erotiku iz sveta ženskih aktova, ali i na eros u bliskom odnosu prema Prirodi i njenim darovima lepote, prema misaonim i likovnim dostignućima čoveka, pohranjena u svekolikoj baštini. Prema čoveku uopšte. Prema lepoti...
...Petrović, veoma vidno, skoro opipljivo u svoja dela utkiva istraživački žar, visprenu misao, bogato iskustvo, smisao za humor, životnu radost i ljubav. Iako složenog tkiva, svaka njegova slika, predstavljala ona autoportret, portret, žanr scenu, predeo, mrtvu prirodu ili akt, odzvanja harmonijom autorovog bića – od početka stvaranja do danas.“
(Izvod iz teksta „Produhovljeni hedonizam“ Vesne Todorović, istoričara umetnosti )