Prema Herodotu, piramide iz Gize - Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, gradjene su izmedju 2650. i 2550. godine pre nove ere i služile su kao grobnice egipatskih faraona iz Četvrte dinastije. U arhitektonskom smislu predstavljaju džinovske kamene gradjevine, (Keopsova piramida visoka je 146m), koje su zidane od blokova teških i po nekoliko tona, sa četvrtastom osnovom čije se četiri strane pri vrhu završavaju u zajedničkom temenu, a u unutrašnjosti se nalazi prostor za sarkofag. Sačuvane su do danas.
Semiramidini viseći vrtovi
Izgradjeni su za vreme vladavine kralja Nabuhodonosora (604. - 562. p.n.e.) u drevnom gradu Mesopotamije,Vavilonu, na obalama Eufrata (90 km. južno od današnjeg Bagdada). Gradjeni su po želji kraljice Semiramide, a u arhitektonskom smislu predstavljali su spiralnu, terasastu gradjevinu, na nekoj vrsti bašte pod krovom, koja je mogla veštački da se navodnja. Gradjevina je vremenom zapuštena i već 333. g.p.n.e., kada je Alekasandar Veliki osvojio Vavilon, vrtovi su već bili propali.
Artemidin hram u Efesu
Sredinom šestog veka, kritski graditelj Hersifron iz Knososa, sagradio je u Efesu, pod pokroviteljstvom lidijskog kralja Kreza, veliki jonski hram posvećen boginji lova, Artemidi. Prema istoričaru Pliniju, Artemidin hram se nalazio na mestu današnjeg Alasoluka, na obalama male Azije. Bio je površine 73 x 141 m ukrašen sa 137 stubova, koji su opasivali hram u dva reda i bio je četiri puta veći od Partenona u Atini. Duševni bolesnik po imenu Herostrat zapalio ga je 356. godine pre nove ere.
Mauzolej u Halikarnasu
Mauzolej u Halikarnasu predstavlja nadgrobni spomenik koji je sebi za života poručio 360 g.p.n.e. karijski kralj Mauzolej. Umro je pre dovršetka izgradnje pa je posao dovršila njegova žena Artemizija. Nadgrobni spomenik je bio izgradjen na površini od 33 x 39 m i bio visok 50 m. Na širokoj pravougaonoj osnovi izdizao se do polovine grobnice. Zid je nosio kolonadu jonskih stubova iznad kojih se nalazila piramida - stepenasti krov. Velike dvokolice sa statuama pokojnika krunisale su gradjevinu. Mauzolej nije sačuvan.
Kolos sa Rodosa
O Kolosu sa Rodosa nema autentičnih podataka, ali predanje kaže da su stanovnici Rodosa odlučili da izliju statuu svog zaštitnika, boga Sunca Heliosa, posle pobede nad makedonskim kraljem Demetrijem Poliokretom u 4. veku p.n.e. Pokupili su neprijateljsko orudje i sprave i upotrebili ih za livenje statue koja je bila visoka 30 do 40 m i teška 70 tona. Poslom je rukovodio vajar Kares, 291. godine p.n.e. Rodos je posle 50 godina pogodio razorni zemljotres i statua Kolosa je pala u more.
Aleksandrijski svetionik
Napravio ga je Sostrat, grčki arhitekta iz Knida, izmedju 300. i 280. godine p.n.e. na polustrvu Farosu, ispred aleksandrijskog pristaništa. Smatran je najvećim tehničkim dostignućem starog veka. Legenda kaže da je Sostrat dugo tragao za materijalom koji bi se odupreo morskoj vodi i da je najzad ovaj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove. Na pravougaonoj osnovi, uzdigao je osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na najvišoj platformi gorela je svake noći vatra založena drvetom potopljenim u smolu. Toranj je uništen 1375. godine u zemljotresu.
Zevsova statua u Olimpiji
Zevsova statua je poslednje delo helenskog vajara Fidije koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u mestu Olimpija u Elidi, na severozapadu Peloponeza. Kip je bio visok 15 m, izvajan u slonovači i abonosovom drvetu, bogato ukrašen zlatom i dragim kamenjem. Zevs je bio prikazan sa namrštenim čelom, 'jer kada se namršti, uzdrhti ceo Olimp'. Ko god nije video ovo svetilište važio je kod Grka za vrlo nesrećnog čoveka. Ni to svetsko čudo nije sačuvano.