Smenom generacija dolazi do neminovnih promena, a jedna od njih je potisnula rad zanatlija od kojih se još poneki bore za opstanak. Mladi nisu upoznati sa starim zanatima, njihovim opsegom delovanja niti imenima. Čak i starijim građanima počinje da bledi uspomena na zanatlije, što ne čudi uzimajući u obzir da ih je sve manje.
Mnoge varoši su u Srbiji bile prepoznatljive kao zanatlijske ili trgovačke, kada je u njima bilo preko stotinu radnji koji su opravdavali njihov naziv. Iz istorijskih spisa znamo da je u Srbiji u vreme Turaka i nakon njih bilo zastupljeno preko 30 različitih zanata, a njihova imena potiču oglavnom iz turskog jezika zbog čega je jako teško razumeti njihovo značenje.
Imena zanata kojima do sada niste znali značenje ili ste ga nagađali možete saznati u nastavku teksta.
Filigranstvo
Filigranstvo je oblik zanata prilikom kojeg se na stari način izrađuju predmeti od srebra, bakra i zlata. Filigran ručno plete veoma tanke žice od kojih pravi oblike da bi na kraju od njih dobio unikatne komade.
Najčešće izrađuju narukvice, ogrlice, prstenje, ali i različite činije, svećnjake i ukrase. Samo za jednu narukvicu je često potrebno preko osam sati, a za neke složenije predmete može biti neophodno i par meseci. I pored toga što su zlatare u Beogradu izuzetno popularne, zanimljivo je znati da poneki filigrani i dalje uspevaju da opstanu.
Mutavdžija
Drugi naziv za ovog zanatliju kome niste mogli da pretpostavite značenje je tkač. Ovaj posao predstavlja tkanje seoskih torbica od kozje dlake u kojima se nosilo vino, so, pogača ili rakija kada bi se odlazilo na njivu. Zanimljivo je da je svaki kraj u Srbiji imao svoju kombinaciju boja kao znak raspoznavanja.
Rabadžija
Rabadžija je nadničar koji prevozi robu i svaki drugi teret volovskom zapregom. Ovaj posao je u današnje vreme modernog transporta najugroženiji, a danas postoje tek poneki koji su unajmljeni kada treba da se nešto prenese kroz zakrčeni put, najčešće kroz šumu. Iako su volovi znatno sporiji od konja, volovi su birani za ovaj posao zbog njigove snage.
Kujundžija
Kujundžije se bave nečim što je na ovoj listi pored filigranstva najbliže umetnosti. Bave se izradom ukrasnih predmeta, a celokupna izrada je ručna. Najčešće su izrađivali burme, minđuše, broševe i ogrlice. Pored same izrade, bave se i gravurom. U novije vreme se uglavnom bave ukrašavanjem ručnih, džepnih časovnika ili upaljača, kao i pozlatom nakita.
Sarač
Sarač ili zanatlija koji izrađuje predmete od kože, od kojih najčešće sedla, opasače, futrole za oružje, bičeve i novčanike su zabeleženi kao jedni od najstarijih zanatlija prema spisima iz srednjeg veka u kojima se govori i o uređenju srpske države. U svom alatu imaju obavezno saračko šilo i iglu kojom sve ručno ušivaju. Tu su i noževi, sečiva, makaze, zumbe…
Proizvodi sarača su uvek važili za izuzetno kvalitetne, a oni su uvek bili cenjeni zbog težine njihovog posla.
Abadžija
Predstavlja turcizam koji se u našem jeziku odnosi na zanatlije koje izrađuju narodnu nošnju od grubog sukna - abe. Ovaj posao je bio od izuzetnog značaja jer je narodna nošnja označavala nacionalnu pripadnost i društveni stalež. Sukno, čoja ili platno mora da se uradi po mustri i da se meri precizno, nakon toga sledi šivenje i postavljanje dugmadi što ga čini zahtevnim poslom. U današnje vreme abadžije uglavnom rade samo za potrebu folklornih društva.
Još neki zanimljivi zanati:
Tufegdžije - majstori za pravljenje i opravku pušaka
Sajdžije - zanatlije koje opravljaju satove
Pinteri - majstori za pravljenje buradi i kaca
Dunđeri - majstori danas poznati kao zidari
Zanimljivo je pomisliti kako su u davna vremena svaki ponaosob od ovih poslova donosili zaradu čitavoj porodici i kako im je obim rada bio nezamislivo velik.
Bez fabrika i masovne proizvodnje, postojali su ljudi koji su znali dane ili nedelje da posvete jednom unikatnom predmetu. Kako bi ove zanate sačuvali od zaborava,u Beogradu je otvoren Centar zanatlija i preduzetnika.