„Дете и традиција“ је пројект Етнографског музеја у области едукације започет 2003. године. Намењен је деци и младимa с циљем да упознају
српску културу као део целокупне светске баштине.
Овај пројект настао је
као одговор на потребу да се деца већ током прве посете заинтересују за садржај који музеј нуди. Музеолошки је и педагошки изазов да се учине
атрактивним и оживе статичне изложбе које нису обликоване да директно комуницирају с посетиоцима без додатних објашњења, с легендама писаним
ситним словима и за децу неразумљивим језиком.
Још је тежи задатак да се деци музеј толико допадне, да пожеле да поново дођу, па чак и да доведу своје другове, браћу и сестре.
При том није замисао да музеј врви од велике посете, јер „дидакитика којој је циљ да проведе кроз музеј мноштво заинтересоване деце није само узалудна, него и штетна“. Зато
најмлађи посетиоци треба да се истински придобију да би у музеју могли да сазнају нешто више о идентитету народа којем припадају.
Веза измешу музејског и стварног света
Ако се музеј посматра као специфични информацијски систем у коме се обликују поруке да би комуницирале између прошлости и садашњости, између музејског и реалног света, онда може да пружи одговор на питања која
дете почиње да поставља чим почне да се креће и истражује, да се пита ко је, одакле је, како је настао свет, ко је створио човека и све животиње.
На музејској изложби се трансформише реалност, тако што се у судару прошлог и садашњег времена рађа знање о прошлости интегрисано у
садашњост. Међутим, деци говорити о прошлости није лак задатак, јер до V разреда немају издиференциран појам прошлости. Због тога се у
радионицама Дете и традиција, деци пружа прилика да се уживе у околности у којима се некад одвијао живот њихових предака, и онда активно учествују у формирању културног добра, да би на крају схватили и да могу да буду ствараоци културне баштине.
Против неразумљивих и досадних информација
Програми у оквиру пројекта „Дете и традиција“ прилагођени су различитим узрастима да би радионице у пуној мери одговарале степену зрелости и
интересовањима деце. Само оно што је деци јасно могу и да прихвате, и само кад информације нису неразумљиве нити досадне, стечено знање и
искуство није бесмислено, а време проведено у музеју узалудно. Управо због тога, у пројект „Дете и традиција“ укључен је већи број сарадника
различитог стручног опредељења.
Садржај пројекта и начин рада планирају су уз консулатације с ликовним педагозима, школским педагозима,
психолозима, костимографима, драматурзима и редитељима да би се боље, односно потпуније схватили нарав детета и његове потребе. Полази се од
педагошког приступа који је отворен и оригиналан, да може да удовољи разноликим захтевима данашње деце, да им помогне да схвате свет око
себе, да нађу своје место у савременом друштву и да их подстакне да размишљају о сутрашњици.
Учествовање и игра, слобода избора и вишеструке
могућности су средства која стоје музеју на располагању да би успоставио нову врсту односа с младим посетиоцима.