 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
26. april. 2019. Ateroskleroza - nastanak i lečenje 
Mada većina ljudi misli da je ateroskleroza bolest ljudi starijeg doba, istrživanja su pokazala da ta bolest, koju još nazivaju i tihi ubica, zapravo počinje u najranijem detinjstvu i praktično predstavlja starost tela, ali i govori o načinu života i ishrane. Problem je što se njeni simptomi veoma kasno primete, tako da mnogo pacijenata pre doživi srčani udar nego što utvrdi da ima problem sa zakrečenjem krvnih sudova. Isto tako, kod nekih ljudi bolest napreduje brzo i vidljive simptome daje već u dvadesetim i tridesetim godinama, dok drugi nemaju gotovo nikakvih problema sve do svoje 50-te ili 60-te godine života [1]. NASTANAKAterosklerozom se naziva sužavanje i otvrdnjavanje arterija, usled nagomilavanja masnih naslaga (plaka) u njima. Ta bolest je progresivna i vremenom se pogoršava, jer se vremenom plak, koji se prvenstveno sastoji od masnih ćelija (holesterola), kalcijuma i drugih štetnih materija, konstantno nakuplja u arterijama i time im smanjuje poprečni presek, pa krv sve teže prolazi kroz njih. Sam početak stvaranja plaka u krvnim sudovima, smatraju stručnjaci, vezan je za oštećenje unutrašnjeg sloja zida arterija. Najčešći uzročnici tog oštećenja su visok holesterol u krvi, visok krvni pritisak i pušenje. Štetne posledice ateroskleroza izaziva upravo smanjenjem protoka krvi u arterijama usled čega vitalni organe kao što su srce, mozak, jetra, bubrezi i pluća ostaju bez potrebne količine kiseonika i hranljivih materija i zato ne funkcionišu onako kako bi trebalo. Koliko je organizam zahvaćen aterosklerozom, zavisi prvenstveno od toga koje su arterije zakrčene i u kolikom obimu.
Postoje i drugi simptomi na osnovu kojih je moguće utvrditi da li ima ateroskleroze i na kom mestu je plak sakupljen u količini koja počinje preterano da smeta. Pored uobičajenih bolova u predelu organa kome je uskraćeno normalno snabdevanje krvlju ili otežano kretanje i brzo zamaranje kada su u pitanju noge i netolerancija napora, javljaju se i simptomi poput erektilne disfunkcije ili primetno usporeno zarastanje rana ma odredjenom mestu. Simptom koji je moguće utvrditi i stetoskopom jeste specifičan zvuk koji liči na brujanje koji krv proizvodi dok prolazi kroz mesto na kome je plak znatno smanjio poprečni presek krvnog suda. Tu je, naravno, i čitav spisak drugih manjih simptoma koji mogu ukazati na ovu bolest, a koju mi u svakodnevnim brigama i aktivnostima često prenebregavamo. LEČENJEOno što lekari koriste da bi utvrdili da li pacijent ima probleme sa aterosklerozom su ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetno rezonantna angiografija (MRA). Pregledi tim metodama omogućuju direktan uvid u debljinu plaka koji je nakupljen i otkrivanje mesta gde se on nalazi. Za utvrdjivanje ateroskleroze u nogama može se, čak i u kućnim uslovima, koristiti jedna prilično pouzdana metoda. Dovoljno je izmeriti krvni pritisak u rukama i krvni pritisak u nogama. U normalnim okolnostima pritisak u nogama bi trebalo da je za 20 odsto viši od pritiska u rukama, ali ako je manji i to za više od deset odsto gotovo je izvesno da je u arterijama u nogama nakupljeno previše plaka. Uznapredovala ateroskleroza leči se lekovima, biljnim preparatima, a u najtežim slučajevima i hiruškim intervencijama. Kod hiruških intervencija, koje se preduzimaju kada je život u opasnosti, nakupljeni plak se odstranjuje ili se umetanjem veštačke arterije krv preusmerava oko mesta začepljenja. Medikamentozna terapija uglavnom je usmerena ka lačenju izazivača arteroskleroze, odnosno ka smanjenju visokog krvnog pritiska i visokog holesterola (statini, betablokatori i slično). Naravno, ovde je uključeno i otklanjanje navika koje pospešuju nakupljanje plaka, pre svih prestanak pušenja, a onda i uvodjenje odredjenih ograničenja po pitanju ishrane, zatim povećavanje fizičke aktivnosti i tome slično. Za fizičku aktivnost preporučuje se 30 do 60 minuta umerenog treninga dnevno. U ishrani treba pojačati konzumaciju vlakana - zameniti beli hleb i testenine hlebom od integralnog brašna i celih žitarica, jesti puno voć́a i povrć́a, a umesto klasičnog zejtina i svinjske masti koristiti maslinovo ulje. Avokado i orašasti plodovi imaju masnoć́e koje sadrže “dobar” (HDL) holesterol, pa su i oni preporučljivi u jelovniku. S druge strane treba smanjiti unos lošeg holesterola smanjenjem konzumacije masnih sireva, punomasnog mleka i artikala koji imaju u sebi puno trans masti i zasićenih masti, medju kojima su prvenstveno industrijski prerađene namirnice, jer te masti u našem telu izazivaju povećanje holesterola. So, odnosno natrijum iz nje, kao i alkohol, doprinose povećanju krvnog pritiska, koji je jedan od glavnih izazivača ateroskleroze. Sponzor teksta: Bilje Tošić (https://biljetosic.rs) 
www.ZNANjE.rs  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 28
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 28