Srbija, kao mala zemlja, teško da može da ima drugačiji stav prema najnovijoj "pošasti", koja se zove Koronavirus, u odnosu na druge zemlje sveta, ali panika koja se širi zbog te pandemije, u poredjenju sa nekim drugim nedaćama koje nas svakodnevno saleću ne bi trebalo da bude ovoliko velika.
U poredjenju, recimo, sa saobraćejem, koji takodje svakodnevno odnosi mnoge živote, Korona izgleda sasvim bezopasno. Prema zvaničnim podacima koje je saopštio načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov za 2019. godinu, na teritoriji Srbije tokom prošle godine poginula je 531 osoba, što je učestalost od tri osobe u dva dana.
Kina ima 200 puta više stanovnika, pa bi ta smrtnost bila 300 osoba u jednom danu. Koronavirus je za stotinak dana trajanja epidemije u Kini odneo oko 2.700 žrtava, što je u proseku 27 osoba dnevno ili 11 puta manje u poredjenju sa smrtnošću u saobraćaju u Srbiji!!!
Sedi kući da te nešto ne zgazi
Panike zbog smrtnosti u saobraćaju nema. Valjda smo na to navikli, pa nam dodje malo žao, ali ipak normalno, kada se autobus pun putnika surva u provaliju i odjednom pogine desetak. Kada u jednom danu (statistički) umre 11 puta manje ljudi on tamo nekog nama nepoznatog virusa, onda trkom idemo u prodavnice i pokupujemo namirnice za tri meseca, nosimo maske koje jedva nabavljamo i to po drastičnim cenama zbog nagle nestašice, ne izlazimo iz kuće, a deci ne damo da idu u školu da se slučajno ne bi zarazila. Zamislite samo da isti stav imamo i prema daleko opasnijem saobraćaju i kažemo svom detetu, koje je već stiglo i do puberteta, da ne
može da ide u školu jer - na ulici može nešto da ga zgazi!!!
Kada već poredimo smrtnost od virusa i u saobraćaju, bilo bi u redu da uporedimo i borbu protiv nje za te dve stvari. Kako bi bilo lepo kada bi vlade svih zemalja u svetu svakodnevno zasedale i većale o bezbednosti na putevima i ulicama i kada bi iz državnih budžeta izdvajale srazmerno isti novaz za obnovu, popravku i izgradnju puteva kao što izdvajaju za nabavku papirnih maski i zaštitnih odela protiv virusa.
Bilo bi lepo i kada bi u svakom dnevniku objašnjavali kako treba se preba ponašati u saobraćaju i kada bi poput daljinskog merenja temperature prolaznika merili količinu alkohola u krvi vozača i pešaka, koji je najčešći uzrok tih nesreća.
Ne kijaj u lakat nego pod skut
Doduše, ne bi bilo dobro da neka objašnjenja o ponašanju u saobraćaju budu pogrešna kao što je pogrešna priča o kijanju u lakat. Sami probajte da laktom zaklonite nos pri kijanju i videćete da sline nikako ne mogu da se zalepe za unutrašnju stranu lakta. Ako nam je nos ušao izmedju nadlaktice i podlaktice sline će proći izmedju i rasuće se kao i da nismo stavili ruku preko nosa. Ako nos ostane iznad lakta sline će se zalepiti na spoljnu stranu rukava i to na mestu koje nam je najisurenije pri normalnom hodu. Isto mesto i uglavnom na istoj visini je i lakat osobe koja nam dolazi u susret, pa će ukoliko dodje do kontaktnog očešavanja dok prolazimo jedan pored drugog naše sline preći na njihov lakat. Isto tako znamo da kada se očešemo o nekog u prolazu instiktivno podjemo da obrišemo mesto češanja i eto njegovih slina na našim prstima, posle čega dohvatimo svoj nos ili usta, što je direktan put za prenos infekcije.
Daleko bolji način da zaštitimo druge od naše infekcije, u vreme kada svi nosimo jakne, jeste kijanje - pod skut. Povučemo rever jakne napred, zavučemo nos ispod nje i kinemo, a onda samo pustimo rever. Na taj način naše sline ostaju ispod skuta, ne vide se, za razliku od slinavog lakta, a što je važnije nedostupne su za kontakt sa drugim ljudima i prenos infekcije. Po dolasku kući neophodno je detaljno pranje i dezinfekcija unutrašnjosti jakne i onoga što nosimo ispod nje. Isto bismo radili i sa rukavom.