Последњих година радим на добијању таквих једињења из биљног отпада чиме решавамо један од великих проблема који имамо, а то су огромне количине биљног отпада, истиче Лесковчанка др Александра Цветановић, научна сарадница на Катедри за биотехнологију и фармацеутско инжењерсто Технолошког факултета у Новом Саду, добитница престижне награде Danubius Young Scientist Award Award за младог научника Србије које јој је доделило аустријско министарство науке и институција за Дунавски регион, а кинеска Академија за шумарство сврстала је међу сто најеминентнијих научница и научника у свету
ЛЕСКОВАЦ - Бавим се изучавањем биоактивних молекула природног порекла, њиховим издвајањем из природних извора, карактеризацијом, потпуном биолошком и хемијском и њиховом применом. Некада та једињења могу послужити као лек, а могу бити саставни део неких прехрамбених намирница. Оно што је сада јако популарно у индустрији и науци је да се таква природна једињења користе у производњи намирница како би се избегли синтетички адитиви и конзерванси.
Последњих година радим на добијању таквих једињења из биљног отпада чиме решавамо један од великих проблема који имамо, а то су огромне количине биљног отпада, истиче Лесковчанка др Александра Цветановић, научна сарадница на Катедри за биотехнологију и фармацеутско инжењерсто Технолошког факултета у Новом Саду, добитница престижне награде Danubius Young Scientist Award Award за младог научника Србије које јој је доделило аустријско министарство науке и институција за Дунавски регион 2019. године за најбољег младог истраживача Србије, а кинеска Академија за шумарство ову Лесковчанку, добитницу највишег признања родног града, сврстала је међу сто најеминентнијих научница и научника у свету.
Време за породицу
Пошто целу себе дајем науци, имам ту срећу да је и мој супруг Радомир Кљакић доктор правник наука и зато наилазимо на пуно разумевање. „Савремена и успешна жена увек тежи да буде остварена на свим пољима и приватни живот и породичну срећу не запоставам. Срећу смо пронашли у Бачкој Тополи, где тренутно живимо, радим у Новом Саду, у себи носим дух југа Србије и родног Лесковца и зато понекад имам утисак да север и југ у мени живе у симбиози, а као и свака јужњакиња, темерааментна сам, а Бачка ми је донела мир“, каже наша саговорница.
Александра Цветановић, доктор наука – технолошко инжењерство, основне студије завршила је 2009. године на Технолошком факултету у Лесковцу, а највише звање стекла 2016. године на Технолошком факултету у Новом Саду. Говори енглески језик, и влада основама руског језика. Члан је Српског хемијског друштва, као и биохемијског друштва Србије.
- Тема моје докторске дисертације била је изолација апигенина – једног изузетно интересантног биомолекула из цвета камилице, помоћу могу рећи заиста револуционалне екстракционе технике. У питању је техника екстракције субкритичном водом. Једна изузетно моћна техника, која нам пружа добијање екстраката на начин потпуно безбедан по околину јер је базирана на употреби само чисте воде као растварача. Једноставно речено, имала сам циљ да добијем екстракте камилице у којима ће количина овог једињења бити велика, и да касније из тих екстраката добијем ово једињење у потпуно чистом стању. Добијени екстракти, као и изолат имају велики потенцијал да се користе у фармацеутској индустрији. У оквиру дисертације извршен је читав серијал анализа које су потврдиле велику фармаколошку активност и показале колики је њихов потенцијал да буду део нових фармацеутских производа. На пример, ово једињење (апигенин) показало се као значајно јачи спазмолитик (отклањање грчева у мишићима) неголи званични спазмолитици на тржишту. Нажалост, пут до његове крајње употребе је врло дуг, тако да наставак истраживања тек следи. Наше су амбиције да произведемо лек који ће моћи да се користи за ублажавање болова и грчева у стомаку. Важно је да данас, са свом технологијом коју поседујемо, размишљамо на друштвено-одговоран начин и бринемо о будућим генерацијама. Ова дисертација је управо тако и постављена, даје решење за добијање високо потентног једињења, али на начин који је обзиран према животној средини. Управо због тога моја докторска дисертација је и награђена као једна од дисертација која је дала највиши допринос науци на универзитетима у Србији у области заштите животне средине. Награду ми је доделила Фондација “Доцент др Милена Далмација”, каже др Цветановић.
Наш сан има само нас
На питање како да остваримо свој сан, др Цветановић даје занимљив одговор: „Наш сан има само нас. Ако ми не верујемо у њега, онда се не може ни остварити“, а затим додаје: „Што се чаробног напитка за срећу тиче, мислим да је то негде у нама. Свако треба да буде научник за себе и да спрема себи најбољу формулу за срећу.“
- Наука тражи доста труда, доста рада, одрицања, пуну посвећеност и заиста целу себе дајем, али за узврат даје ми неке друге бенифите, неки луксуз, наставља др Цветановић уз оцену: „Вођена својим искуством, могу да кажем да кад год сам имала могућности да бирам, увек сам бирала тежи пут и увек се испоставило да је исправнији. На том путу много је успона, падова и препрека, али је зато на крају успех већи. Веровала сам у себе и веровали су у мене. Пре него дође било који успех, буде и доста падова и неуспеха. У тим тренуцима, када дође до тих ломова, заправо је битна подршка и вера у себе и вера других, јер вам некако дође као погонска снага, неки ветар у леђа који нам не даје да потонемо, него нас усмери на пут којим треба да идемо, вели ове изузетно успешна Лесковчанка.
Ове године Кинеска академија за шумарство одобрила је само 16 научника из целог света за предаваче на њеним институцијама широм земље, а међу њима је и др Цветановић.
Др Александра је на челу тима који се тренутно бави формулисањем новог иновативног препарата за јачање имунитета, што је у времену кроз које свет пролази, изузетно важно.
„Добијање тог иновативног препарата базиран је на употреби потпуно зелених и по околину нешкодљивих технологија, док би се сама активна једињења, као и помоћне супстанце добијале из биљног отпада. На овај начин покушавамо да искористимо отпад пољопривреде и прехрамбене индустрије на рационалан и паметан начин уз очување животне средине управо захваљујући технологијама које за то користимо, истиче др Цветановић.
Изузетно активни рад у пољу науке, омогућио је др Александри Цветановић вишемесечни боравак у једној од најчувенијих лабораторија Европе, на престижном Универзитету “Никола Коперник” у Пољској. На том Универзитету др Александра Цветановић боравила је у својству експерта у домену екстракција и екстракционих техника. Боравила је на једном од најпрестижнијих светских универзитета - Московском државном Универзитету Ломоносов. Боравак у Русији искористила је за усавршавање у области масене спектроскопије на Хемијском факултету тог Универзитета. Такође, са колегама из руске Академије наука ради на дизајну и испитивању квалитета хране за руске космонауте.
Захвална сам свима који су ми одмагали
Током свог рада, каже др Цветановић, наилазила сам на велику неправду и не увек подршку оних који би требало да ми је први пруже, односно да препознају мој ентузијазам и усмере га на прави начин. Мада када данас погледам на комплетан свој рад, донекле сам и захвална свима који су ми одмагали јер су ме тиме натерали да се ослањам искључиво на себе и своје знање. Могу чак да кажем да су ме таквим поступањем натерали да будем не само боља од њих већ боља и од себе саме.“ Живи и ради у Новом Саду. Колико је др Цветановић успешна говори податак о цитираност која износи 650 и самостални је аутор неколико поглавља у књигама врхунских стрних издавача и истовремено именеована за експерта AEIC рецензента.
- Апсолутно пратим најновије трендове у науци, што потврђује и број великих светских конгреса на којима сам резултате свог истраживања излагала као предавач по позиву. То су конгреси широм Европе и Азије, а на појединима сам укључена и у рад њихових научних одбора. Као члан више тих научних одбора, морам да приметим да је овај правац у науци у узлазној путањи и има велику перспективу у будућности, наставља наша саговорница, која је имала бројне позиве да ради у иностранству, у великим и престижним европским институцијама, али се одличила да остане у земљи. „Свакако да је рад у великим иностраним лабораторијама у истраживачком смислу лакши, али сам неко ко воли изазове и савладава препреке, тако да рад у Србији посматрам кроз ту призму. То је ипак једна друга димензија рада у сопственој држави. Управо због предности рада у сопстевеној држави, али и у иностранству, одлучила сам да искомбинујем те две могућности и зато прихватам позиве за краће или дуже истраживачке боравке у иностранству како бих била у току са светским трендовима, али се увек враћам у Србију, где настављам свој рад. У Русији сам боравила на престижном Московском државном Универзитету “Ломоносов”. Од момента када сам крочила на “Ломоносов” схватила сам зашто је тако велики и признат у свету. Невероватна генијалност руских колега и начин на који раде и односе се према послу додатно ме је инспирисала и за мој рад. Поред “Ломоносова”, боравак у Русији искористила сам и за рад у Федералном истраживачком центру, као и за посету Сколкову – најновијем истраживачком центру Руске Федерације и поносу руске науке. Ту сам посетила истраживачку групу која ради на откривању механизама по којима се одвијају неке функције нашег мозга. Апсолутна новина за мене и свакако велики изазов.
Признање родног града
- Свака награда и свако признање јако импонује и потврђује вредност онога што радите. Ипак, Октобарска награда издваја се од осталих и има посебну вредност. То је признање које је дошло од мог родног града Лесковца у коме сам поникла и од људи чији су ми мишљење и суд најважнији. Награда је овенчана посебним емоцијама и има посебну дубину. Јако сам поносна што ће на овај начин моје име остати исписано у историји града Лесковца и наћи се поред имена највиших и најцењенијих људи нашег града. Велика част која ми је овим припала обавезује да без посустајања стремим ка још бољим и већим делима и да покажем да се путем науке и образовања могу градити велики успеси и освојити највиши врхови, рекла нам је др Цветановић.
Сећајући се почетака школовања, др Цветановић је истакла: „Мој пут образовања је кренуо из сеоске учионице, јер сам своје прве школске дане провела у школи у Великом Трњану, недалеко од Лесковца, а потом наставила у лесковачкој Основој школи “Вожд Карађорђе”. Прва особа која је на мене инспиративно утицала и уткала љубав ка знању је учитељица Стамена Здравковић. Чврсто верујем да на самом почетку школовања улога учитељице је најважнија, барем је у мом случају тако било. Јако сам поносна што потичем баш из Лесковца и што су ме кроз школовање водили наши људи са југа, који су знали да нађу праву меру, јер су у исто време били и педагози и пријатељи, али и строги и правични професори. Свакако најлепше успомене и најлепши дани ме вежу за мој родни град. Лесковац је град у којем имам праве пријатеље стечене баш током школовања. То су пријатељи са којима сам делила прве тајне, прве мале проблеме, са којима сам се и радовала и делила прва разочарења и нераскидива веза која ме „тера“ да се увек, са осмехом, враћам у свој град“, објаснила је др Цветановић.