 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- akcije - antropologija - arheologija - bankarstvo - beletristika - biznis - ekonomija - etnografija - etnologija - filozofija - finansije - gastarbajteri - gastronomija - geopolitika - istorija - istorija umetnosti - istraživanja - jezik - književnost - kontrola kvaliteta - lingvistika - menadžment - metodika - narkomanija - novinarstvo - obrazovanje - pedagogija - popularna psihologija - pravo - psihologija - religija - saveti - slikarstvo - sociologija - sport - srpski jezik - turizam - zaštita - zdravstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
arhiva Šansa za nove članove EU Deset država će se u maju priključiti Evropskoj Uniji (EU), jednom od najmoćnijih trgovinskih blokova u svetu. To će imati dalekosežne posledice kako za same države koje pristupaju Uniji, tako i za globalnu ekonomiju. Pridruživanje Poljske, Češke Repuplike, Slovačke, Mađarske, Estonije, Latvije, Litvanije, Slovenije, Malte i Kipra (uz Severni Kipar pod uslovom da se ujedini sa južnim delom ostrva) EU je samo prvi od koraka ka značajno većoj Uniji. Bugarska i Rumunija će verovatno postati članice 2007 godine a i Turska je jedan od kandidata. Da bi postale članice Unije, ove države moraju da zadovolje nekoliko osnovnih kriterijuma za članstvo u EU, a među njima tehnološka infrastruktura ima važnu ulogu. Cisco Systems je već preduzeo korake da pomogne ovim državama u njihovom nastojanju da postanu članice Unije. U ovom intervjuu, Michael Ganser, potpredsednik kompanije Cisco u centralnoj i istočnoj Evropi, govori o značajnoj prilici koja se pruža novim članicama da tehnološki prestignu svoje zapadne susede. Koliko je tehnološka infrastruktura važna za države koje ulaze u EU? Michael Ganser: Veoma važna. Sve države koje treba da se pridruže EU se nadmeću za strane investicije a to će biti teško postići ako neki od osnovnih preduslova nisu ispunjeni. U ovim državama postoje mnogi neophodni projekti koje je potrebno završiti u periodu pre priključenja Uniji a koji su u direktnoj vezi sa članstvom u njoj. Naprimer, teško je zamisliti kako će se milijarde Evra, dobijenih u skladu za Zajedničkom poljoprivrednom politikom (Common Agricultural Policy), raspodeliti milionima ljudi bez uspostavljene bezbedne mrežne infrastrukture. Isto važi i za zajedničku carinu, porez na dodatu vrednost (Value Added Tax), naplatu akciza i druge sisteme koje svaka od članica EU mora da uspostavi pre pridruživanja. Osim toga, situacija se razlikuje od države do države. Međutim, kao i kod drugih nacija, sredstva koja se izdvajaju za tehnologiju moraju da se usklade sa izdacima za druge tipove infrastrukture, od autoputeva do železnice. Komunikacione mreže, pogotovo mreže velikog propusnog opsega, postaju sve važniji infrastrukturni faktor u konkurenciji među državama. Povezivanje državne administracije, biznisa i građana pomoću takvih mreža značajno doprinosi uspešnom priključenju i integraciji ovih država u Evropsku Uniju. Skorašnji izveštaj Evropske Komisije sugeriše da investiranje u pan-Evropsku infrastrukturu informacionih tehnologija državama donosi značajne dobitke na polju kvaliteta usluga i produktivnosti preduzeća i poreskih obveznika, koji iznose do 1,8 za svaki investirani Evro. Sa kojim važnim tehnološkim pitanjima se suočavaju države koje žele da se priključe EU? Michael Ganser: Neke države, kao što je Estonija, su po pitanju infrastrukture već ubrajaju u napredne. Međutim, u drugim državama stanje je šaroliko. Mogućnost povezivanja naročito bezbednog povezivanja je ključni problem. Pitanje koje se često postavlja je ko bi trebao da bude glavni pokretač izgradnje infrastrukture vlade ili davaoci usluga - a ova dilema može dovesti do zastoja. Jasno je da obe strane imaju vitalnu ulogu. Vlade bi trebalo da uspostave zakonsko okruženje koje ohrabruje nove investicije u tehnološku infrastrukturu a davaoci usluga moraju biti sigurni da su tržišta u koja ulažu stabilna. Prednost mnogih od ovih država je u tome što imaju izvanrednu priliku da prihvate napredne tehnologije kao što su bežične i širokopojasne mreže sledeće generacije koje će im, u mnogim slučajevima, omogućiti da prestignu mnoge zapadnoevropske privrede i postanu podjednako tehnološki napredne, ako ne i naprednije. Ovo je veoma bitno za ekonomsku konkurentnost. Ovi projekti su skupi za realizaciju, ali će se pridruživanje izvoditi uz finansijsku pomoć EU, koja obuhvata i finansiranje projekata informacionih komunikacionih tehnologija. Za koje tehnološke primene biste rekli da imaju najveći potencijal rasta? Michael Ganser: Smatram da bar tri oblasti primene imaju potencijal da podstaknu rast privrede u državama koje se pridružuju EU: Obrazovanje i učenje elektronskim putem kao i mnoge druge oblasti u razvoju, države koje se pridružuju EU imaju ogroman neiskorišćen potencijal za učenje koji se može iskoristiti putem tehnoloških sistema za učenje na daljinu, što dovodi do privrednog, intelektualnog i kulturnog razvoja. Razvoj softvera u vezi sa prethodnim je mogućnost da države koje se pridružuju EU postanu jeftin pogon za razvoj softverskih tehnologija. Već sada, naprimer, Rumuni predstavljaju u svetskim okvirima po nacionalnosti treću grupu po veličini među inženjerima kompanije Microsoft. Centri za podršku i opet, ovo je važna oblast u kojoj nove članice EU mogu da budu konkurentne u svetskim okvirima, zahvaljujući nižim troškovima radne snage u kombinaciji sa IP komunikacijama. Koja je strategija kompanije Cisco za pružanje tehnološke pomoći ovim državama? Michael Ganser: Kao prvo, radimo na elektronskoj transformaciji vladinih službi. Naprimer, Internet Business Solutions Group kompanije Cisco sarađuje sa vladom Poljske, pomažući joj u transformaciji u moderno informaciono društvo i brinući se o prioritetima integracije u EU. Trenutni prioriteti vlade obuhvataju realizaciju široko dostupne infrastrukture velikog propusnog opsega, brži i jeftiniji pristup Internetu, investiranje u kadrove i znanje uz stimulaciju korišćenja Interneta putem lansiranja usluga u vezi sa elektronskim poslovanjem(e-commerce) i elektronskom vladom (e-government) kao i smanjivanje administracije u domenu zdravstvene zaštite kako bi se poboljšala briga o pacijentima. Takođe demonstriramo ogromne prednosti koje proizilaze iz prelaza na jedinstvene mreže za prenos glasa, videa i podataka. Jedan od primera je Poljska granična straža, koja je uspela da 1.000 od svojih 10.000 pozadinskih radnika prebaci na dužnosti u prvim redovima zahvaljujući poboljšanjima u domenu informacionih i komunikacionih tehnologija. Obrazovanje je još jedna oblast od izuzetne važnosti. Naprimer, mnoge od država koje se pridružuju EU, uvele su program Cisco Networking Academies da bi poboljšale tehnološka znanja lokalnog stanovništva. Trenutno imamo više od sedamnaest hiljada studenata u ovim državama. Mi delimo svoja znanja kako bismo istakli efekte koje širokopojasne mreže mogu imati na konkurentnost i ukazujemo na način korišćenja novca za uspostavljanje infrastrukture. Možemo da pomognemo u obe oblasti, kao i u samoj izgradnji. Kakav uticaj će rast EU imati na strategije proizvođača visokih tehnologija uopšte, a posebno na kompaniju Cisco? Michael Ganser: Najvažnije je imati na umu da pridruživanje EU nije jednokratan događaj to je trajna inicijativa. Deset država treba zvanično da se pridruže EU za nekoliko meseci, ali će ih biti još u godinama koje su pred nama. Ove države imaju potencijal da postanu neke od privreda sa najbržim rastom u svetu. Naš glavni cilj je da pomognemo klijentima u ovim državama da dostignu svoj puni potencijal. Možemo da im pružimo podršku u njihovim naporima da povećaju produktivnost i konkurentnost nudeći im potrebnu tehnologiju i pomažući im da svojim zaposlenima daju neophodna znanja kako bi u punoj meri iskoristili šanse koje su pred njima. Naš angažman u ovim državama neće prestati danom njihovog pridruživanja - naprotiv. On će pretrpeti izmene. Posvetićemo veću pažnju lokalnim vlastima i vladama u skladu sa podrškom koju će EU pružati tim državama. Meta Jurca  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 83
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 83