Dugo već se srećemo sa brojnim primerima gde su deca vrlo promišljeno stavljena u poziciju da žive živote svojih roditelja – i to sa objašnjenjem da je tako najbolje za njihovu budućnost. Naime, roditelj advokat odgaja dete advokata, roditelj lekar odgaja dete lekara, roditelj ekonomista odgaja dete ekonomistu. Da li je to zaista pravilan pristup u odgajanju dece i da li su zanimanja roditelja ujedno savršena zanimanja za njihovu decu? Zar ne bi trebao da postoji prostor za želje i potrebe drugog živog bića (u ovom slučaju deteta) za koje verujemo da mora biti podređeno našim planovima i idealima? Da li zaista imamo prava da odlučujemo o životima naše dece na ovaj način?

Uzmimo kao primer dete sa talentom za slikarstvo. Ono teži da sebe prvenstveno ispolji kroz slikarstvo – što naravno ne isključuje i druge stvari kojima bi se pride moglo baviti. Ipak, ukoliko se forsiraju neke druge strane detetove ličnosti a ne njegovi najveći potencijali, ono će ostati uskraćeno za fantastičnu manifestaciju svojih neotkrivenih sposobnosti. Prepoznat talenat podrazumeva da talenat treba biti prioritet i da ga kao roditelji moramo ozbiljno shvatiti. Shvatite ozbiljno potencijale svog deteta dok još uvek tragate za njima u prvim godinama detetovog života.




Talenat je najlepši dar sa kojim se svako rađa. Upravo iz razloga što olako shvatamo razvijanje dečijih talenata, mnoga deca nikada ne osveste i ne otkriju ono što u sebi nose, odnosno ono za šta su predodređena. Njih – kada odrastu, stalno prati osećaj da su zalutali, mire se sa tim da im nije dato da učine nešto veliko svojim umom, telom, glasom – a jeste. Ukoliko nam nije omogućeno da pružamo svoj maksimum u onome u čemu možemo da budemo najbolji, nezadovoljstvo će nas pratiti na svakom koraku. Pogledajte oko sebe, takvih primera je sve više. Ljudi su izgubili dodirne tačke sa svojim unutrašnjim potencijalima te žive čitav život ispunjavajući snove svojih roditelja, emotivnih partnera, saradnika, šefova – ali nikada ne ostvare svoje jer nikada nisu ni otkrili svrhu svog postojanja, odnosno savršen način na koji bi mogli služiti čovečanstvu i samim tim usrećiti sebe – a potom i druge.

Obrazovanje ima smisla samo ako nam omogućava da ispoljimo sve svoje talente i potencijale, ukoliko nas vodi ka odredištu gde vidimo sebe. Ako nam posao kojim se bavimo ne pričinjava radost i slobodu u inovacijama, kako je moguće da u tome budemo srećni i motivisani? Ukoliko spadate u grupu srećnika koji rade posao koji vole (ovo se naročito odnosi na umetnike), zamislite da su vas roditelji usmerili ka potpuno drugačijem zanimanju i da ne radite ništa od onoga što radite godinama unazad. Da li vam se dopada to što vidite i da li mislite da postoji neki drugi posao koji bi vas podjednako usrećio? Za mene ne postoji drugi posao osim onog kojim se sada bavim i koji mi donosi neizrecivu radost.



Sada ću zamoliti sve one koji svoj rad obavljaju rutinski i bez uzbuđenja, entizijazma, ambicija da se zapitaju koliko bi njihov život bio drugačiji da su se opredelili za neki drugi vid posla i obrazovanja? Da li uopšte imate viziju o tome koji bi posao mogao doprineti vašoj sreći? Zapitajte se još nešto, da li smatrate da je zaista kasno da sada učinite nešto po tom pitanju? Život se sastoji od promena i nikada nije kasno da unesemo promene u naše živote koje nam mogu doneti ispunjenje i oslobađanje od svega što nas danas tišti, vezuje, usporava.

Tajna uspeha nije u samom sticanju obrazovanja, statusa ili materijalnih dobara, već u donosenju pravih izbora i u svesnim, upornim koracima koji nas vode sebi i stalnom prevazilaženju sebe. Da bi smo do toga došli, mora nam biti dozvoljeno od najranijeg detinjstva da sebe tražimo i ispoljavamo na mnoštvo različitih načina. Samo jedan od njih je pravi. Pomozite vašoj deci da budu srećna u onome što rade i da to rade na najbolji mogući način – ne zato što vi to od njih očekujete, već zato što oni to žele i očekuju od sebe. Budite prijatelji sami sebi, budite prijatelji vašoj deci.


“Vaša deca nisu vaša deca. Ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom.
Ona su došla od vas, ali ne zbog vas, i mada su s vama, ne pripadaju vama.
Vi im možete dati vašu ljubav, ali ne i svoje misli, jer ona imaju svoje misli.
Vi možete dati dom njihovim telima, ali ne i njihovim dušama, jer njihove duše prebivaju u domu sutrašnjice, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima.
Možete se truditi da budete slični njima, ali ne tražite od njih da budu slični vama, jer život ne ide unazad, niti zastaje s jučerašnjicom.”

– Halil Džubran

Pružite svojoj deci: ljubav, slobodu, vetar u leđa i verujte da će postati upravo ono što treba da postanu! Budite tu za njih, njihove potrebe, želje i snove. Ako vi niste tu da podržite njihove najdublje želje i potrebe, šta mislite ko će to učiniti za njih? Budite mudri i volite sve ono što vaša deca jesu i što će tek postati! Ne zaboravite, od vas zavisi!



Kažu

(autor Anita Pešić)

Biću visok kao tata
I pametniji od brata.

Biću kao ujak plivač,
A možda I istraživač!

Biću vredan kao tetka
Od ponedeljka do petka.

Biću kao moj stric Đole,
Sve devojke njega vole.

Ne bude li stvarno tako
Razočaraću ih jako.

Što je bitno odraslima
Da budemo slični njima?

Biću šta mi je po volji,
Bio gori ili bolji!


Pročitajte još mojih tekstova